Moderni roditelji suočavaju se s nizom izazova koji se razlikuju od onih s kojima su se suočavali prethodne generacije. Ovi izazovi proizlaze iz brze tehnološke transformacije, promena društvenih normi i novih oblika komunikacije i interakcije. Evo pregleda glavnih izazova modernog roditeljstva i faktora koji narušavaju bezbednost dece danas, posebno bezbednost dece na internetu.
Izazovi modernog roditeljstva
Balansiranje posla i porodice:
- Roditelji često moraju balansirati između karijere i vremena provedenog s decom, što može biti stresno i iscrpljujuće.
Tehnološki izazovi:
- Praćenje i regulacija korišćenja tehnologije kod dece, uključujući vreme provedeno na uređajima i sadržaj kojem su izložena.
Mentalno zdravlje:
- Roditelji moraju osigurati emocionalnu podršku i mentalno zdravlje svoje dece u svetu prepunom stresa i pritisaka, uključujući školu, društvene mreže i vršnjačke odnose.
Promenljive društvene norme:
- Roditelji se suočavaju s promenama u društvenim normama i vrednostima, uključujući pitanja rodne ravnopravnosti, različitih porodičnih struktura i inkluzije.
Obrazovanje i razvoj veština:
- Osiguranje kvalitetnog obrazovanja i razvoj veština koje će deci biti potrebne u budućnosti.
Digitalna pismenost:
- Učenje dece kako sigurno i odgovorno koristiti internet i digitalne tehnologije.
Zdravlje i ishrana:
- Promovisanje zdravog načina života, uključujući pravilnu ishranu i fizičku aktivnost.
Faktori koji narušavaju bezbednost dece danas
Sajber nasilje (Cyberbullying):
- Deca su često izložena nasilju na internetu kroz uvrede, pretnje i širenje laži ili neprijatnih fotografija.
Online predatori:
- Postoje pojedinci koji koriste internet kako bi uspostavili kontakt s decom radi eksploatacije.
Neprimerni sadržaji:
- Deca mogu naići na sadržaje koji nisu primereni njihovom uzrastu, uključujući pornografiju, nasilje ili druge neprikladne materijale.
Privatnost i bezbednost podataka:
- Deca mogu nesvesno deliti lične informacije na internetu, što ih može izložiti različitim rizicima.
Online prevare (Phishing):
- Deca mogu biti meta prevara putem emailova, poruka ili lažnih web stranica koje pokušavaju da ukradu njihove lične informacije ili novac.
Zavisnost od interneta:
- Prekomerno korišćenje interneta i društvenih mreža može dovesti do zavisnosti, što može negativno uticati na socijalne veštine, fizičku aktivnost i opšte zdravlje dece.
Uticaj društvenih mreža:
- Društvene mreže mogu uticati na percepciju dece o sopstvenom izgledu i vrednosti, što može dovesti do problema sa samopouzdanjem i samopoštovanjem.
Sajber zlostavljanje i diskriminacija:
- Deca mogu biti izložena diskriminaciji ili zlostavljanju zbog svoje rase, etničke pripadnosti, vere, pola ili seksualne orijentacije.
Fizička bezbednost:
- Pitanja bezbednosti dece kod kuće, u školi i na javnim mestima, uključujući saobraćajnu sigurnost i prevenciju povreda.
Mentalno zdravlje:
- Stres, anksioznost i depresija kod dece uzrokovani različitim faktorima, uključujući akademske pritiske, socijalne interakcije i porodične probleme.
Strategije za prevazilaženje izazova i zaštitu dece
- Edukacija i informisanost:
- Edukacija dece o bezbednosti na internetu i odgovornom korišćenju tehnologije.
- Otvorena komunikacija:
- Redovni razgovori s decom o njihovim iskustvima i problemima.
- Tehničke mere:
- Korišćenje roditeljskih kontrola, filtriranje sadržaja i monitoring aktivnosti dece na internetu.
- Podrška i saveti:
- Pružanje emocionalne podrške i savetovanje, uključujući angažovanje stručnjaka kada je potrebno.
- Aktivnosti van ekrana:
- Promovisanje fizičkih aktivnosti, hobija i socijalnih interakcija izvan digitalnog sveta.
- Primena pravila i granica:
- Postavljanje jasnih pravila o korišćenju tehnologije i poštovanje tih pravila.
- Uključivanje zajednice:
- Učešće u kampanjama i programima koji promovišu bezbednost i dobrobit dece.
Ove strategije mogu pomoći roditeljima da se uspešno nose sa savremenim izazovima i osiguraju bezbednost i dobrobit svoje dece.
Kako osigurati bezbednost dece na internetu?
Osiguranje bezbednosti dece na internetu zahteva kombinaciju edukacije, tehničkih rešenja i otvorene komunikacije. Evo nekoliko ključnih koraka koje roditelji i staratelji mogu preduzeti:
Edukacija i svest
- Edukacija dece:
- Naučite decu osnovnim pravilima bezbednog ponašanja na internetu, kao što su ne deljenje ličnih informacija, ne preuzimanje datoteka od nepoznatih izvora i ne komuniciranje sa strancima.
- Razgovarajte sa decom o rizicima sajber nasilja i kako da se nose sa njim ako se dogodi.
- Edukacija roditelja:
- Roditelji treba da se informišu o potencijalnim opasnostima na internetu i kako prepoznati znakove problema.
- Prisustvujte radionicama i seminarima o internet bezbednosti koji su namenjeni roditeljima.
Tehnička rešenja
- Softverska zaštita:
- Instalirajte i redovno ažurirajte antivirusne i anti-malware programe na svim uređajima koje deca koriste.
- Koristite roditeljske kontrole koje omogućavaju filtriranje sadržaja i nadzor nad aktivnostima dece na internetu.
- Sigurnosne postavke:
- Konfigurišite privatnost na društvenim mrežama i drugim online servisima tako da je pristup ličnim informacijama ograničen.
- Postavite ograničenja za preuzimanje aplikacija i igara, kao i za kupovine unutar aplikacija.
Otvorena komunikacija
- Redovni razgovori:
- Redovno razgovarajte sa decom o njihovim online aktivnostima i iskustvima. Ohrabrite ih da vam se obrate ako naiđu na nešto što ih uznemirava.
- Diskutujte o važnosti čuvanja lozinki i izbegavanja deljenja istih sa drugima.
- Podrška i poverenje:
- Izgradite odnos poverenja sa decom tako da se osećaju slobodno da prijave bilo kakav problem ili neprijatnost koju dožive na internetu.
- Pokažite razumevanje i pružite podršku bez preterane reakcije ako vam se dete obrati sa problemom.
Praćenje i nadzor
- Nadzor aktivnosti:
- Pratite koje sajtove deca posećuju, sa kim komuniciraju i koje aplikacije koriste. Postavite pravila o vremenu koje deca mogu provoditi na internetu.
- Koristite softvere za monitoring koji omogućavaju uvid u aktivnosti dece na internetu bez narušavanja njihove privatnosti.
- Provera uređaja:
- Povremeno proveravajte uređaje koje deca koriste kako biste se uverili da nema neprikladnih sadržaja ili sumnjivih aplikacija.
- Razgovarajte o aplikacijama koje su instalirane i kako se koriste.
Prevencija i intervencija
- Preventivne mere:
- Učestvujte u kampanjama i programima koji promovišu sigurnost dece na internetu.
- Učite decu kako da prepoznaju phishing poruke i lažne sajtove.
- Intervencija u slučaju problema:
- Ako dete postane žrtva sajber nasilja, prijavite incident odgovarajućim institucijama, kao što su škola, policija ili organizacije za zaštitu dece.
- Razgovarajte sa stručnjacima, kao što su psiholozi ili savetnici, kako bi dete dobilo potrebnu podršku.
Primena ovih mera može značajno doprineti zaštiti dece na internetu i pomoći im da razviju zdrave i sigurne digitalne navike.
Kakvo je stanje u zemljama regiona?
Statistika vezana za sajber nasilje na Balkanu varira zavisno od zemlje i izvora podataka, ali nekoliko ključnih nalaza može se izdvojiti:
- Srbija:
- Prema istraživanju Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA iz 2019. godine, oko 70% učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji prijavilo je da je doživelo neku vrstu sajber nasilja.
- Istraživanje UNICEF-a iz 2020. godine pokazuje da je oko 40% dece u Srbiji izloženo sajber nasilju, dok je oko 60% njih prijavilo da poznaje nekoga ko je bio žrtva sajber nasilja.
- Hrvatska:
- Prema podacima iz 2019. godine, koje je objavio Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD), oko 25% učenika osnovnih škola i 35% učenika srednjih škola u Hrvatskoj izjavilo je da su bili žrtve sajber nasilja.
- Europska komisija je u istraživanju iz 2018. godine otkrila da je 32% mladih u Hrvatskoj doživelo neku vrstu nasilja na internetu.
- Bosna i Hercegovina:
- Studija UNICEF-a iz 2018. godine pokazala je da je 55% dece u Bosni i Hercegovini iskusilo neki oblik sajber nasilja.
- Istraživanje koje je sprovela organizacija Save the Children 2019. godine ukazuje na to da je oko 30% dece u Bosni i Hercegovini bilo žrtva sajber nasilja, dok je 70% njih bilo svedok sajber nasilja.
- Severna Makedonija:
- Prema istraživanju koje je sproveo UNICEF u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Severne Makedonije 2019. godine, 33% dece prijavilo je da su bili žrtve sajber nasilja.
Ove statistike ukazuju na značajan problem sajber nasilja među mladima na Balkanu, naglašavajući potrebu za edukacijom, prevencijom i adekvatnom podrškom žrtvama. Takođe, ovo pokazuje važnost koordinisanog rada između škola, roditelja, nevladinih organizacija i državnih institucija kako bi se smanjio uticaj sajber nasilja na decu i mlade.
Poziv na panel-diskusiju u okviru kampanje „Ne zatvarajmo oči! Zaštitimo djecu na internetu“ u Banjaluci
U četvrtak 06. juna 2024. godine s početkom u 13.00 časova, u Domu omladine, u ulici Đure Daničića 1, biće održana šesta po redu panel-diskusija u okviru društveno odgovorne kampanje „Ne zatvarajmo oči. Zaštitimo djecu na internetu“, koju kompanija m:tel sprovodi uz partnersku podršku UNICEF-a u BiH i Plavog telefona.
Cilj ove kampanje je preventivno djelovanje i zaštita djece na internetu, a upravo na način da se u nju aktivno uključi čitava javnost, kao i predstavnici i donosioci odluka u lokalnim zajednicama.
Na panelu će učestvovati:
- Nineta Popović, voditelj odjela za komunikaciju kancelarije Unicefa u BiH
- Bobana Popović, savjetnik i psiholog – Plavi telefon
- Darko Vukić, inspektor u Jedinici za visokotehnološki kriminalitet –Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske
- Marija Jakovljević, psiholog, Centar za socijalni rad Banjaluka
Pozivamo vas da svojim prisustvom na panel-diskusiji u Banjaluci podržite ovu društveno odgovornu kampanju.
Izjave za medije planirane su u 12.45 časova.
Molimo vas da dolazak potvrdite na e-mail adresu: pr@mtel.ba.
m:tel – imate prijatelje!
