Kako osigurati bezbednost dece na internetu

Bezbednost dece na internetu

Moderni roditelji suočavaju se s nizom izazova koji se razlikuju od onih s kojima su se suočavali prethodne generacije. Ovi izazovi proizlaze iz brze tehnološke transformacije, promena društvenih normi i novih oblika komunikacije i interakcije. Evo pregleda glavnih izazova modernog roditeljstva i faktora koji narušavaju bezbednost dece danas, posebno bezbednost dece na internetu.

Izazovi modernog roditeljstva

izazovi modernog roditeljstva

Balansiranje posla i porodice:

    • Roditelji često moraju balansirati između karijere i vremena provedenog s decom, što može biti stresno i iscrpljujuće.

    Tehnološki izazovi:

      • Praćenje i regulacija korišćenja tehnologije kod dece, uključujući vreme provedeno na uređajima i sadržaj kojem su izložena.

      Mentalno zdravlje:

        • Roditelji moraju osigurati emocionalnu podršku i mentalno zdravlje svoje dece u svetu prepunom stresa i pritisaka, uključujući školu, društvene mreže i vršnjačke odnose.

        Promenljive društvene norme:

          • Roditelji se suočavaju s promenama u društvenim normama i vrednostima, uključujući pitanja rodne ravnopravnosti, različitih porodičnih struktura i inkluzije.

          Obrazovanje i razvoj veština:

            • Osiguranje kvalitetnog obrazovanja i razvoj veština koje će deci biti potrebne u budućnosti.

            Digitalna pismenost:

              • Učenje dece kako sigurno i odgovorno koristiti internet i digitalne tehnologije.

              Zdravlje i ishrana:

                • Promovisanje zdravog načina života, uključujući pravilnu ishranu i fizičku aktivnost.

                Faktori koji narušavaju bezbednost dece danas

                Sajber nasilje (Cyberbullying):

                  • Deca su često izložena nasilju na internetu kroz uvrede, pretnje i širenje laži ili neprijatnih fotografija.

                  Online predatori:

                    • Postoje pojedinci koji koriste internet kako bi uspostavili kontakt s decom radi eksploatacije.

                    Neprimerni sadržaji:

                      • Deca mogu naići na sadržaje koji nisu primereni njihovom uzrastu, uključujući pornografiju, nasilje ili druge neprikladne materijale.

                      Privatnost i bezbednost podataka:

                        • Deca mogu nesvesno deliti lične informacije na internetu, što ih može izložiti različitim rizicima.

                        Online prevare (Phishing):

                          • Deca mogu biti meta prevara putem emailova, poruka ili lažnih web stranica koje pokušavaju da ukradu njihove lične informacije ili novac.

                          Zavisnost od interneta:

                            • Prekomerno korišćenje interneta i društvenih mreža može dovesti do zavisnosti, što može negativno uticati na socijalne veštine, fizičku aktivnost i opšte zdravlje dece.

                            Uticaj društvenih mreža:

                              • Društvene mreže mogu uticati na percepciju dece o sopstvenom izgledu i vrednosti, što može dovesti do problema sa samopouzdanjem i samopoštovanjem.

                              Sajber zlostavljanje i diskriminacija:

                                • Deca mogu biti izložena diskriminaciji ili zlostavljanju zbog svoje rase, etničke pripadnosti, vere, pola ili seksualne orijentacije.

                                Fizička bezbednost:

                                  • Pitanja bezbednosti dece kod kuće, u školi i na javnim mestima, uključujući saobraćajnu sigurnost i prevenciju povreda.

                                  Mentalno zdravlje:

                                  • Stres, anksioznost i depresija kod dece uzrokovani različitim faktorima, uključujući akademske pritiske, socijalne interakcije i porodične probleme.

                                    Strategije za prevazilaženje izazova i zaštitu dece

                                    1. Edukacija i informisanost:
                                    • Edukacija dece o bezbednosti na internetu i odgovornom korišćenju tehnologije.
                                    1. Otvorena komunikacija:
                                    • Redovni razgovori s decom o njihovim iskustvima i problemima.
                                    1. Tehničke mere:
                                    • Korišćenje roditeljskih kontrola, filtriranje sadržaja i monitoring aktivnosti dece na internetu.
                                    1. Podrška i saveti:
                                    • Pružanje emocionalne podrške i savetovanje, uključujući angažovanje stručnjaka kada je potrebno.
                                    1. Aktivnosti van ekrana:
                                    • Promovisanje fizičkih aktivnosti, hobija i socijalnih interakcija izvan digitalnog sveta.
                                    1. Primena pravila i granica:
                                    • Postavljanje jasnih pravila o korišćenju tehnologije i poštovanje tih pravila.
                                    1. Uključivanje zajednice:
                                    • Učešće u kampanjama i programima koji promovišu bezbednost i dobrobit dece.

                                    Ove strategije mogu pomoći roditeljima da se uspešno nose sa savremenim izazovima i osiguraju bezbednost i dobrobit svoje dece.

                                    Kako osigurati bezbednost dece na internetu?

                                    Kako osigurati bezbednost dece na internetu?

                                    Osiguranje bezbednosti dece na internetu zahteva kombinaciju edukacije, tehničkih rešenja i otvorene komunikacije. Evo nekoliko ključnih koraka koje roditelji i staratelji mogu preduzeti:

                                    Edukacija i svest

                                    1. Edukacija dece:
                                    • Naučite decu osnovnim pravilima bezbednog ponašanja na internetu, kao što su ne deljenje ličnih informacija, ne preuzimanje datoteka od nepoznatih izvora i ne komuniciranje sa strancima.
                                    • Razgovarajte sa decom o rizicima sajber nasilja i kako da se nose sa njim ako se dogodi.
                                    1. Edukacija roditelja:
                                    • Roditelji treba da se informišu o potencijalnim opasnostima na internetu i kako prepoznati znakove problema.
                                    • Prisustvujte radionicama i seminarima o internet bezbednosti koji su namenjeni roditeljima.

                                    Tehnička rešenja

                                    1. Softverska zaštita:
                                    • Instalirajte i redovno ažurirajte antivirusne i anti-malware programe na svim uređajima koje deca koriste.
                                    • Koristite roditeljske kontrole koje omogućavaju filtriranje sadržaja i nadzor nad aktivnostima dece na internetu.
                                    1. Sigurnosne postavke:
                                    • Konfigurišite privatnost na društvenim mrežama i drugim online servisima tako da je pristup ličnim informacijama ograničen.
                                    • Postavite ograničenja za preuzimanje aplikacija i igara, kao i za kupovine unutar aplikacija.

                                    Otvorena komunikacija

                                    1. Redovni razgovori:
                                    • Redovno razgovarajte sa decom o njihovim online aktivnostima i iskustvima. Ohrabrite ih da vam se obrate ako naiđu na nešto što ih uznemirava.
                                    • Diskutujte o važnosti čuvanja lozinki i izbegavanja deljenja istih sa drugima.
                                    1. Podrška i poverenje:
                                    • Izgradite odnos poverenja sa decom tako da se osećaju slobodno da prijave bilo kakav problem ili neprijatnost koju dožive na internetu.
                                    • Pokažite razumevanje i pružite podršku bez preterane reakcije ako vam se dete obrati sa problemom.

                                    Praćenje i nadzor

                                    1. Nadzor aktivnosti:
                                    • Pratite koje sajtove deca posećuju, sa kim komuniciraju i koje aplikacije koriste. Postavite pravila o vremenu koje deca mogu provoditi na internetu.
                                    • Koristite softvere za monitoring koji omogućavaju uvid u aktivnosti dece na internetu bez narušavanja njihove privatnosti.
                                    1. Provera uređaja:
                                    • Povremeno proveravajte uređaje koje deca koriste kako biste se uverili da nema neprikladnih sadržaja ili sumnjivih aplikacija.
                                    • Razgovarajte o aplikacijama koje su instalirane i kako se koriste.

                                    Prevencija i intervencija

                                    1. Preventivne mere:
                                    • Učestvujte u kampanjama i programima koji promovišu sigurnost dece na internetu.
                                    • Učite decu kako da prepoznaju phishing poruke i lažne sajtove.
                                    1. Intervencija u slučaju problema:
                                      • Ako dete postane žrtva sajber nasilja, prijavite incident odgovarajućim institucijama, kao što su škola, policija ili organizacije za zaštitu dece.
                                      • Razgovarajte sa stručnjacima, kao što su psiholozi ili savetnici, kako bi dete dobilo potrebnu podršku.

                                    Primena ovih mera može značajno doprineti zaštiti dece na internetu i pomoći im da razviju zdrave i sigurne digitalne navike.

                                    Kakvo je stanje u zemljama regiona?

                                    Statistika vezana za sajber nasilje na Balkanu i zaštita dece na internetu

                                    Statistika vezana za sajber nasilje na Balkanu varira zavisno od zemlje i izvora podataka, ali nekoliko ključnih nalaza može se izdvojiti:

                                    1. Srbija:
                                    • Prema istraživanju Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA iz 2019. godine, oko 70% učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji prijavilo je da je doživelo neku vrstu sajber nasilja.
                                    • Istraživanje UNICEF-a iz 2020. godine pokazuje da je oko 40% dece u Srbiji izloženo sajber nasilju, dok je oko 60% njih prijavilo da poznaje nekoga ko je bio žrtva sajber nasilja.
                                    1. Hrvatska:
                                    • Prema podacima iz 2019. godine, koje je objavio Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD), oko 25% učenika osnovnih škola i 35% učenika srednjih škola u Hrvatskoj izjavilo je da su bili žrtve sajber nasilja.
                                    • Europska komisija je u istraživanju iz 2018. godine otkrila da je 32% mladih u Hrvatskoj doživelo neku vrstu nasilja na internetu.
                                    1. Bosna i Hercegovina:
                                    • Studija UNICEF-a iz 2018. godine pokazala je da je 55% dece u Bosni i Hercegovini iskusilo neki oblik sajber nasilja.
                                    • Istraživanje koje je sprovela organizacija Save the Children 2019. godine ukazuje na to da je oko 30% dece u Bosni i Hercegovini bilo žrtva sajber nasilja, dok je 70% njih bilo svedok sajber nasilja.
                                    1. Severna Makedonija:
                                    • Prema istraživanju koje je sproveo UNICEF u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Severne Makedonije 2019. godine, 33% dece prijavilo je da su bili žrtve sajber nasilja.

                                    Ove statistike ukazuju na značajan problem sajber nasilja među mladima na Balkanu, naglašavajući potrebu za edukacijom, prevencijom i adekvatnom podrškom žrtvama. Takođe, ovo pokazuje važnost koordinisanog rada između škola, roditelja, nevladinih organizacija i državnih institucija kako bi se smanjio uticaj sajber nasilja na decu i mlade.

                                    Poziv na panel-diskusiju u okviru kampanje „Ne zatvarajmo oči! Zaštitimo djecu na internetu“ u Banjaluci


                                    U četvrtak 06. juna 2024. godine s početkom u 13.00 časova, u Domu omladine, u ulici Đure Daničića 1, biće održana šesta po redu panel-diskusija u okviru društveno odgovorne kampanje „Ne zatvarajmo oči. Zaštitimo djecu na internetu“, koju kompanija m:tel sprovodi uz partnersku podršku UNICEF-a u BiH i Plavog telefona.

                                    Cilj ove kampanje je preventivno djelovanje i zaštita djece na internetu, a upravo na način da se u nju aktivno uključi čitava javnost, kao i predstavnici i donosioci odluka u lokalnim zajednicama.

                                    Na panelu će učestvovati:

                                    • Nineta Popović, voditelj odjela za komunikaciju kancelarije Unicefa u BiH
                                    • Bobana Popović, savjetnik i psiholog – Plavi telefon
                                    • Darko Vukić, inspektor u Jedinici za visokotehnološki kriminalitet –Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske
                                    • Marija Jakovljević, psiholog, Centar za socijalni rad Banjaluka

                                    Pozivamo vas da svojim prisustvom na panel-diskusiji u Banjaluci podržite ovu društveno odgovornu kampanju.

                                    Izjave za medije planirane su u 12.45 časova.

                                    Molimo vas da dolazak potvrdite na e-mail adresu: pr@mtel.ba.

                                    m:tel – imate prijatelje!

                                    Related

                                    Strah kod dece i kako se nositi sa njim

                                    Kod dece predškolskog uzrasta, strah je intezivna i česta pojava. Deca u ovom uzrastu imaju bujnu maštu pa je, često, teško utvrditi da li je strah realan ili imaginaran.

                                    Prvi strahovi se javljaju oko šestog meseca života.

                                    Bitno je na vreme prepoznati dečje strahove i raditi  na razvoju samopouzdanja i sigurnosti kod dece.

                                    Comments

                                    What do you think?

                                    Оставите одговор

                                    Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *