Kafana – više od stola i čaše: Kultura ugođaja i umetnost gostoprimstva na Balkanu

Na Balkanu se u kafanu ne ide samo zbog hrane i pića – ide se zbog osećaja.
Zbog atmosfere, prisnosti, topline, rituala.

Kafana nije samo prostor, već institucija. Odraz vremena, mentaliteta, odnosa prema životu i ljudima.

Kafana na Balkanu nikada nije bila samo mesto gde se jede, pije i sedne da se odmori — ona je, kroz vekove, postala način života, društveni i duhovni ritual, prozor kroz koji se vidi čitava istorija naroda, njihova toplina, prkos, poezija i melanholija. U kafani se ne dolazi da bi se pokazalo, već da bi se bilo; da bi se u društvu tuđih priča pronašao komadić sopstvene, da bi se kroz dim cigarete, zvuke tamburice ili violine, i šum čaša koje se sreću, pronašao onaj tanani osećaj pripadanja koji se ne može kupiti, već samo doživeti. Boemizam nije raskalašnost, već suptilna umetnost življenja iz duše, bez maske, bez pretvaranja, u potpunom prihvatanju trenutka i svega što on nosi — smeha, tuge, ćutanja, pesme, zagrljaja, pa i samoće u gomili.

Svaki grad ima svoj ton, svoj ritam, svoj miris i glas u toj zajedničkoj pesmi Balkana.

Banjaluka je topla i blaga, kao duga letnja noć uz Vrbas, u kojoj svaka kafana ima prizvuk doma i u kojoj konobar zna ne samo tvoje piće, već i tvoju ćud.

Beograd je nemiran, urban, buntovan, u njegovim kafanama oseća se puls grada koji nikada ne spava, gde boemija nije pozorište nego stvarnost, a stih i čaša vina uvek pronađu svoje mesto uz pesmu.

Niš je srčan, narodan, neposredan — u niškoj kafani sve je glasnije, toplije, iskrenije, i sve se deli: i meze, i pesma, i suza, i briga.

Sarajevo, pak, nosi miris istorije i slojeve identiteta; u njegovim kafanama svaki ćošak ima priču, svaka pesma prizvuk vremena, a boemija je obojena i sevdahom i setom i ponosom.

I kad uđeš u tu mrežu gradova, navika, ritmova i ljudi, shvatiš da prava umetnost ugostiteljstva nije u serviranju jela, već u stvaranju osećaja — osećaja da si došao negde gde te neko vidi, razume i prima, makar na jedno veče, kao svog. Dobar domaćin zna ritam, poštuje prostor i svakog gosta doživljava kao priču vrednu pažnje. Jer kafana nije samo ugostiteljski objekat — ona je civilizacijski fenomen, društveni mikrokozmos i ogledalo naše duše.

Ugođaj kafane ne nastaje slučajno — on se tka, pažljivo i sa dušom, od mnoštva nevidljivih niti koje zajedno stvaraju toplinu i onu prepoznatljivu emociju zbog koje gost poželi da se vrati. Sve počinje prostorom, jer enterijer nije samo dekor, već okvir za doživljaj. Kafana koja poštuje tradiciju odiše drvetom, patinom vremena, sećanjima zarobljenim na starim fotografijama, mirisom vina i dima koji su tu još od pređašnjih priča. Na zidovima se ne vidi samo estetika, već i identitet — jer prava kafana ne kopira, ona pamti.

Muzika u kafani nije pozadina, već srce koje kuca. Ona ne svira “uz ručak”, već uz dušu — živa pesma, tambura, violina, gitara ili harmonika, stvaraju nit između stolova, spajaju neznance i bude setu, radost, nostalgiju. U pravoj kafani, pesma ne dolazi sa bine, nego iz naroda — iz grla, iz trenutka, iz zajedništva.

Duh prostora je ono što razlikuje kafanu od bilo kog drugog mesta okupljanja. To je onaj nevidljivi sloj energije u kojem se mešaju smeh i tišina, tuđe priče i tvoje misli, u kojem svako može da pronađe svoj komad mira, utehe ili razumevanja. Kafana nije samo prostor — ona je trajanje. U njoj se priče ne završavaju, već nastavljaju svaki put kad se vrata ponovo otvore.

A ugostitelj, u toj priči, nije tek poslužitelj — on je domaćin, ritmičar atmosfere, čovek koji drži puls večeri u rukama. Njegova energija, toplina i neposrednost oblikuju ton kafane, jer tamo gde domaćin zna granicu između prisustva i nenametljivosti, gosti postaju deo doma.

Hrana i piće, naposletku, nisu cilj, već povod. U kafani se ne jede da bi se zasitilo, već da bi se razgovaralo, slavilo, tugovalo, nazdravljalo životu. Svaka čaša, svaki zalogaj, postaju sredstvo okupljanja — jer zajednički sto je oduvek bio oltar balkanske duše.

Poreklo kafane – od karavana do institucije

Reč kafana potiče od turske reči kahvehane, što doslovno znači „kuća kafe“.
Prve kafane pojavile su se u Istanbulu u 16. veku, a na balkanske prostore dolaze vrlo brzo — najpre u Beograd, gde se 1522. godine beleži postojanje prve kafane u Evropi, otvorene kod Velike džamije. Tada se služila samo kafa, i to bez šećera.
Kasnije su kafane postale mesta susreta trgovaca, umetnika, političara, boema.
U kafani su se donosile odluke, stvarala umetnost, pevala poezija, pisala istorija.

Svaka kafana imala je svoju dušu — „kod“ nekog, „pod“ nečijim imenom, sa muzikom, mirisom i duhom koji se pamti.
Tu su se rađale pesme, ljubavi, poslovni dogovori, pa i revolucije.

Kultura odlaska u kafanu – maniri, bonton i ritam

Odlazak u kafanu nije bio spontani čin, već ritual.
Muškarci su dolazili u najboljem odelu, žene u rukavicama i šeširu. Naručivalo se s merom, nazdravljalo s poštovanjem.
Kafana je bila prostor društvenog bontona — mesto gde se pokazivala kultura ophođenja, maniri, duhovitost, ali i granice.

Danas, kada kafane, restorani i barovi nose modernu estetiku, suština se ne menja — gost želi da bude viđen, uslužen i poštovan.
Da oseti da je važan. Da pripada.

Šta je dužnost ugostitelja

Dobar ugostitelj ne prodaje samo proizvod — on stvara doživljaj.
On ne služi – on prima gosta.
Njegova uloga je da:

• prepozna ritam gosta (da li želi mir ili društvo),
• predvidi potrebe pre nego što ih gost izgovori,
• održava kulturu prostora — od osmeha do čistoće, od muzike do svetla,
• uskladi kvalitet usluge, hrane i atmosfere u skladan, nenametljiv balans.

Ugostitelj nije „konobar“, on je domaćin.
On drži ritam prostora. Ako on ima energiju, ima je i kafana. Ako on poštuje gosta, gosti će poštovati prostor.
To je ono što odvaja mesto koje se „posećuje“ od mesta u koje se vraća.

Ugođaj – tanka linija između komfora i emocije

Ugođaj nije stvar luksuza, već pažnje.
Jedan pogled, topla reč, prijatna muzika, redosled usluge – sve to gradi emociju.
Kada gost oseti da je prostor usaglašen sa njegovim ritmom, on se opušta.
A tada nastaje magija: osećaj da vreme stane, da sve ima smisla.
To je srž ugostiteljstva.

Kultura ugostiteljstva danas

Savremeni ugostiteljski objekti – od tradicionalnih kafana do fine dining restorana – suočavaju se sa istim pitanjem:
Kako zadržati dušu, a pratiti trend?
Odgovor je u ravnoteži: poštovati tradiciju, ali negovati autentičnost.
Gost danas traži više od hrane i pića – on traži doživljaj, energiju i identitet.
A to je ono što kafana, još od svojih početaka, najbolje zna da pruži.

1. Poreklo i boemizam

Banja Luka

Foto: Slobodan Rašić-Bobara

– U Banjaluci je zabeležena jedna od najstarijih kafana u Bosni i Hercegovini — iz zakladnice 21. maja 1617. godine znamo za kafedžiju H. Huseina. (Izvor: BOSNAEINFO)
– Kultura kafane u Banjaluci imala je oblik ne samo ispijanja, već i druženja intelektualaca, umetnika i boema — naročito kafana „Mostar“ koja je bila okupljalište glumaca, muzičara, novinara. (Izvor: Impuls Portal)
– Boemizam u Banjaluci ima prizvuk „gradske međe“ – nije glamur Beograda, ali je autentičan, ličan, sa znakom mesta.

Beograd

– Beograd je imao vrlo razvijenu kulturu boema: pisci kao Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj i dr. su bili redovni gosti kafana.(Izvor: Beograd Noću)
– Kafane u Beogradu postale su i mesto stvaranja umetnosti, društvene kritike i druženja – naročito u Skadarliji i starogradskim lokalima.
– Enterijer je često improvizovan, misaono boemski — drvo, rezbarije, muzika, večernje sate koje se ne meri satima već ishodom.

Niš

– Kafana Nišlijska Mehana je primer lokalnog boemizma – otvorena 1996. godine, ali nastavlja tradiciju kafanskog okupljanja u Nišu. (Izvor: Kudanaklopu)
– Atmosfera: domaćinska, narodna, uz roštilj, starija jela, muziku – boemizam koji nije elitistički, već deljen.
– U Nišu boemizam ima direktniji „narodni“ karakter — manje glamura, više srčanosti.

Sarajevo

Stare kafane u Sarajevu. Screenshot

– U Sarajevu je prva kafana osnovana već 1592. godine, što govori o dugoj tradiciji kafanske kulture. (Izvor: Dnevni avaz )
– Kafane su bile više od mesta pića – bile su kulturni centri, čitanje književnosti, društveni razgovori.
– Boemizam u Sarajevu nosi sloj istorije, složenih identiteta i slojeva društva – svaki mahala-kafić imao je svoju priču.

---

2. Etiqueta i maniri — prepoznatljivi elementi kafanskog identiteta

U kafani, sve počinje od pristupa — od načina na koji gost ulazi, pa do načina na koji domaćin prima.
Nije stvar samo u serviranju hrane i pića, već u ritualu koji se ponavlja iz večeri u veče, i u umeću da se od običnog susreta stvori atmosfera.
U toj igri između gosta i ugostitelja postoji nepisani kodeks ponašanja, koji je jednako važan za obe strane.

Kafana ima svoju tihu hijerarhiju, svoje ritmove, i svoj bonton.
Gosti dolaze s poštovanjem — jer dolaze u prostor koji je više od lokala; domaćini dočekuju s dostojanstvom — jer ne prodaju proizvod, već iskustvo.
U tom odnosu rađa se onaj prepoznatljivi „ton“ svake kafane — ona topla, prepoznatljiva nota koja čini da se čovek oseća „kao kod kuće, ali bolje“.

Barem bi to tako trebalo biti.

Šta kažu eksperti za ugostiteljstvo i kafane?

Pitali smo Željku SAMARDŽIJU, eksperta za ugostiteljstvo za njeno iskustvo.

Željka je diplomirani menadžer hotelijerstva i sertifikovani master of dining room.

Preduzetnica sa višegodišnjim iskustvom u luksuznom ugostiteljstvu, turizmu i promociji kulture čaja. Takođe je stručnjak za hospitality i edukaciju osoblja po najvišim svetskim standardima po Forbes i Waldorf Astoria pravilima.

Željka je takođe revolucionarka i tradicionalka jer je i vlasnica već renomirane Čajdžinice Zee’s Cup Of Tea u Banja Luci.

Osnovni principi kafanskog poslovanja

Počećemo sa rečenicom

U NAŠEM RESTORANU POSTOJI SAMO JEDAN GAZDA, A TO JE GOST!

Osnovni protokoli i pravila trebalo bi da budu implementirani u bilo koji oblik ugostiteljskog objekta, kako bi održavali ugled i reputaciju objekta.

Neki od osnovnih pravila i sa čim bi trebala da počne svaka dobra usluga je srdačan doček.

Prvi utisak je jako važan i imate samo jednu šansu da ostavite dobar utisak.

Ako postoji rezervacija, oslovljavanje po prezimenu je obavezno s titulom ispred, to je znak poštovanja gosta i gost se osjeća važan.

Atmosfera u restoranu je drugi bitan aspekt za dobro poslovanje. Muzika, stolnjaci, posuđe, sve treba da bude u skladu jedno sa drugim.

Ritam restorana je nešto što gosti zapažaju. Savjetuje se da bude prije svega domaćinski, opušten i bez pritiska. Svaki put kad se pravi rezervacija mora se obavezno voditi računa o razmaku izmedju rezervacija upravo zbog pritiska, jer ne želimo da se gosti osjećaju da ih požurujemo.

Na kraju možemo reći da su tradicija i reputacija jedni od najvažnijih principa, jer osnova dobrog ugostiteljstva je da se gost poželi vratiti.

Reputacija se gradi godinama i jednom ako je uništimo teško je vratiti povjerenje gosta.

Veoma bitna stvar je da su svi problemi rješivi i ugostiteljstvo nije savršenstvo već prisutnost. Gosti najviše cijene vašu istinsku prisutnost i interesovanje za njih, da im učinite boravak i iskustvo u vašem restoranu što prijatnijim.

Na šta menadžment HoReCa treba da obrati pažnju?

Ono što se neretko previdi na zemljama Balkana, što je apsurdno s obzirom na to da smo svi balkanski narodi izuzetno poznati po domaćinskim i toplim odnosima sa gostima, je sledeće:

Šta se podrazumeva:

• Dolazak: odelo, pristup, poštovanje prostora i ljudi.
• Usluga: pravi domaćin ugostitelj koji stvara atmosferu (ne samo posluživanje).
• Muzika i druženje: živa svirka, prelazak između razgovora i pesme, neformalnost u granicama.
• Ostajanje: kafana nije kvantitet vremena već kvalitet trenutka.

Poređenja:

• U Beogradu, u kafanama starog stila, i danas se očekuje da gost nauči ritam prostora – to je deo manira.
• U Banjaluci se maniri više mešaju sa domaćinstvom – kafana je bliža kući, bliža zajednici, što daje drugu vrstu bontona.
• U Nišu: maniri su jednostavni — jelo, pesma, razgovor, ali uz vrednost zajedništva.
• U Sarajevu: maniri su utkane u tradiciju – kafana kao „mahala“ prostor za sve slojeve društva, i bonton koji prepoznaje raznolikost.

---

Iz ugla menadžmenta:

Za uspešnog vlasnika ili menadžera ugostiteljskog objekta, etiqueta nije samo društveno pravilo, već strateški alat za pozicioniranje brenda.
Svaki detalj – od načina pozdrava, preko izbora muzike, do ritma posluge – utiče na percepciju kvaliteta i na to da li će se gost vratiti.
Upravljanje takvim prostorom znači upravljanje emocijom, a to zahteva i sistem i senzibilitet.

Dobar menadžer zna da „ton“ prostora ne postavlja ni bend, ni kuvar, ni konobar – već kombinacija svega toga uz jasan koncept i autentičan doživljaj.
Zato je profesionalna disciplina jednako važna kao i šarm; a unutrašnja kultura osoblja – jednako presudna kao i jelovnik.

---

✅ Checklist za gosta – kako se ponaša pravi kafanski čovek:

1. Dolazak s poštovanjem: ulazi pristojno, pozdravlja konobara ili vlasnika ako ga poznaje, ne viče s vrata.
2. Odelo i pristup: ne mora biti svečano, ali mora biti uredno; u kafani se poštuje ambijent, ne pokazuje arogancija.
3. Poštovanje prostora: ne udara se rukom po stolu, ne viče se preko drugih, ne naručuje se dok muzika svira.
4. Uvažavanje osoblja: pravi gost zna ime konobara, kaže „hvala“, daje napojnicu s merom i poštovanjem.
5. Muzika i pesma: učestvuje u atmosferi, ali ne dominira – zna kada se peva, a kada se sluša.
6. Druženje: zadržava toplinu i neposrednost, ali ne prelazi u neukus.
7. Ostajanje: zna kada je trenutak da ode – kafana nije mesto za kraj sveta, već za lepe završetke.

---

✅ Checklist za ugostitelje – kako se vodi uspešan kafanski objekat:

1. Definiši koncept: tradicionalna, gradska, moderna ili tematska kafana – svaki detalj (od stolnjaka do menija) mora biti usklađen sa tim identitetom.
2. Odaberi muziku koja živi s publikom: muzika mora da diše sa prostorom i gostima; previše tiho – gubi dušu, previše glasno – gubi razgovor.
3. Uspostavi ritam usluge: konobar mora da „čita“ sto – da zna kad da priđe, kad da se povuče, kad da predloži novo piće bez da naruši trenutak.
4. Treniraj osoblje na kulturu ophođenja: osmeh, prepoznatljiv pozdrav, ton glasa i diskrecija su osnovne veštine.
5. Održavaj prostor živim: menja se dekor sezonski, ali se ne gubi autentičnost – ljudi dolaze zbog osećaja kontinuiteta.
6. Uvedi rituale: kafanska tradicija voli male simbole – pozdravno piće za stare goste, pesma u određeno vreme, stalni sto za stalne mušterije.
7. Brini o energiji prostora: ako gazda ne unosi toplinu, niko je neće osetiti.
8. Analiziraj iskustvo: traži povratne informacije, meri zadovoljstvo, posmatraj neverbalnu komunikaciju gostiju – to je najtačniji pokazatelj uspeha.

---

3. Ugođaj, boemska atmosfera i ugostiteljstvo kafane

Ključne komponente kafana koje stvaraju ugođaj:

• Enterijer koji poštuje tradiciju: drvo, stare fotografije, muzika uživo.
• Muzika: ne samo pozadinska – već aktivna u životu kafane (pesma, svirka, interakcija).
• Duh prostora: mesto gde priča traje – druženje, sećanje, smeh, suza.
• Ugostitelj kao domaćin: stalno prisutan, dâ energiju i omogućava gostu da bude direktan, neformalni.
• Hrana i piće kao sredstvo okupljanja, ne samo ishrane.

Gradovi – ugođaj kafane i specifičnosti:

• Banjaluka: kafane su deo gradske istorije, zauvek vezane za reku Vrbas, bašte, prijateljstva.
• Beograd: kafane su kombinacija stare škole i novog stila; veliko, urbano, večernje (često do zore) i posebno splavova.
• Niš: karakter „narodne kafane“, socialna, topla – ljudi se poznaju, atmosfera je intimnija.
• Sarajevo: kombinacija orijentalnog i evropskog – kafana kao mozaik kultura, savremenosti i tradicije.

Konobari

Kakvo god da je tvoje mišljenje o njima, konobari su najvažniji faktor uspešnog poslovanja nekog ugostiteljskog objekta. Ako si već toliki mudonja da se hvališ desetinama hiljada evra uloženih u enterijer, onda odvoji određenu svotu za pokrivanje njihove plate u narednih 6 meseci (jer za to vreme nećeš razraditi posao, naprotiv – jedva ćeš se boriti da ostaneš na nuli). To da li oni rade za bakšiš nije tvoj problem. Kao i svi ljudi, i konobari plaćaju stanove, školarine, potrebna im je zdravstvena knjižica, a bakšiš je samo pokazatelj koliko dobro rade svoj posao. Uostalom, ni njih ne zanima što si ti otvorio kafanu, da li da se prsiš pred lokalnim sponzama ili ortacima koji su te ismevali.

Uvek u osoblju imaj jednog mnogo dobrog frajera. Jednostavno, lepe ljude je uvek prijatno videti, pogotovo ako su ljubazni (čuveni “Optimist” je osim po pivu bio poznat i po izvesnom konobaru Nikoli, zbog kog su se devojke otimale da sede u njegovom reonu).
(Izvor: Moodiranje.rs)

Community management –  kamen spoticanja restorana, kafana i HoReCa sektora

Ono što mnogi zaboravljaju il previde jeste komunikacija sa gostima online. Veštine poslovne komunikacije prave tu razliku između uspeha i propasti.

Veštine komunikacije van vaše firme, odnosno sa spoljnim akterima vašeg poslovanja vam najviše znače tokom procesa kao što su prodaja, prezentacije i networking, i ovladavanje ovim veštinama nije nemoguća misija, mada jesmo više ili manje za njih prirodno nadareni. Ovo je jako široka oblast, a ne postoji apsolutno pravilo, tako da je zaista važno da ovladate svim tehnikama i veštinama kada je u pitanju poslovna komunikacija i kao i u umetnosti, improvizujete.

Obratite pažnju na to kakvu sliku o sebi šaljete, na koji način se postavljate i sami i u odnosu na sagovornika i kako vaše reakcije podržavaju ono što govorite ili što vaš sagovornik govori. Ovde dakle na vaše osoblje.

O izgledu je teško govoriti, svako ima neki svoj stil, opet zavisi od industrije, mada je primetno da različite grupe profesionalaca vole određene stilove, da su i klijenti sasvim otvoreni i spremni na šta god jer uglavnom ljude koje angažuju ni ne viđaju, ali gledajte da za svaki susret sa klijentima, javni nastup ili intervju budete uredni, očešljani, namirisani i čisti naravno, pristojno obučeni i svoji.

Kada je reč o ugostiteljstvu, ne može vam to raditi mali od palube, jer ćete onda naleteti recimo na mene u inboksu koja će prepoznati amaterizam i neljubaznost, odbiti potencijalne goste, a svaki marketinški napor ode tada uzalud. U poslednje vreme ovo je kao epidemija. Neljubaznost, britkost, natezanje i raspravljanje, pa i totalno ignorisanje gosta i upita je zabrinjavajuće. Kada smo spali na tako niske grane komunikacije? Preko 15 godina vezana sam za jedan elitni beogradski restoran i pored toga što sam tamo nastupala kao operska pevačica, vodim im i marketing.

Malo je nezgodno reći sa čime sam se sve susretala ali ovo bi bila recimo 4 ESENCIJALNA UVIDA za komunikaciju sa gostima:

GOST JE UVEK U PRAVU (da li je moguće da se oko toga podsećamo?!)

LJUDI KOJI VAS VOLE NAJBOLJA SU REKLAMA.

LJUBAZNOST NE KOŠTA NIŠTA SEM PAR TRENUTAKA SVESNOG IZBORA KAKO ĆETE NASTUPITI.

ULOŽITE U SPREMNE ODGOVORE I VAŠEG ONLINE AMBASADORA.

Aska

Ako mi recimo gost piše na turskom, nije mi teško da zamolim i napomenem da je komunikacija na srpskom i engleskom, prosledim forme za rezervacije i odgovore na najčešća pitanja. Osoba koja piše nije kriva što možda ne zna engleski, ali ni mi što nismo u Turskoj. Međutim suština je KAKO nastupite.

Ako vam neko traži specifičan sto, uslugu, rođendansku pesmu ili pita za specifične vrste jelovnika, MORATE imati strpljenja i odgovoriti na to adekvatno. Vama je milioniti put, ali nekome je dolazak u vaš restoran premijera.

Previše puta sam se, posebno u Banja Luci, susrela sa neverovatnim bezobrazlukom osoblja iza naloga restorana, ali i uživo, gde bih izdvojila Appetito restoran kojem sam napomenula da je sreća da moje mišljenje već imam i nije vezano za osobu iza njihovog online naloga od koje nema gore, kao i Integra hotelski restoran u kojem je moja rođendanska rezervacija jednostavno nestala, te sam trudna za rođendan morala sa suprugom da tražim kuda. Google reviews nisu slučajni i možete imati dve strategije: responzivnu gde odgovarate na negativne komentare (ili ignorišete), ili proaktivnu gde pospešujete pozitivne recenzije. Restoran koji ja vodim ima skoro 700 google recenzija i preko 1000 Trip Advisor reviews sa odličnim ocenama. Ali ono što je posebno su ljubav i vernost gostiju koji nam dolaze iz celog sveta. A to je uradio UGC. Koncept, menadžment, ambijent. Umetnici koji nastupaju tu iznad svih možda. Osoblje takođe. I ja.

Nije sramota ne znati, ali sramota je tolerisati i nemati uvid u to šta ljudi koji vas reprezentuju negde zapravo rade. I angažujte stručnjake, ali i ljude koji osećaju i žive hospitality kao način života.

---

Šta možemo da naučimo

Kultura kafane na Balkanu nije samo mesto – ona je čin života.
Boemizam prikazuje kako se ljudi ne prikazuju, već uteše, razgovaraju, žive.

Svi gradovi imaju svoj ton:

• Banjaluka – toplina i zajednica.
• Beograd – urbana boemija, gradska energija.
• Niš – srce i srčanost narodne kafane.
• Sarajevo – istorija, slojevi, kulturološka dubina.

Za čoveka koji ulazi u taj svet — važno je znati: dobar domaćin zna ritam, poštuje prostor, omogućava ugođaj. Jer kafana nije samo ugostiteljski objekat – ona je civilizacijski fenomen.

Kafana je više od prostora – to je ogledalo vremena i karaktera naroda.

Ugostitelj koji to razume, nikada neće imati „samo goste“ – već verne prijatelje koji se vraćaju.

Jer u kafani se ne jede, već uživa.
Ne pije se, već nazdravlja životu.
I ne ide se zbog stola – nego zbog duše.

Aska

• REZZ.ba: digitalna promena u rezervacijama — lokalni startup koji menja igru u HoReCa sektoru
• Kafana – više od stola i čaše: Kultura ugođaja i umetnost gostoprimstva na Balkanu
• UPCYCLING Radionica: Otkrijte kreativnost i kreirajte svoje unikate
• CreArt: Proaktivno u borbi za znanje i kreativne industrije u Banjaluci
• Svetski dan borbe protiv dijabetesa: Novosadska „REPUTACIJA“ u Banjaluci