U tradicionalnoj srpskoj kulturi, poštovanje i briga o starijim članovima društva zauzimaju posebno mesto. Porodica i zajednica pružaju im sigurnost i poštovanje, a njihova uloga je ključna u očuvanju kulturnih vrednosti i tradicija.

Uloga starih u slovenskoj tradiciji

U prehrišćanskoj slovenskoj tradiciji, stari ljudi su imali poseban status unutar zajednice. Smatrali su se nosiocima mudrosti, iskustva i tradicija. Zbog svoje starosti, uživali su poštovanje, a često su bili uloge čuvara običaja, verovanja i narodnih priča. Njihova uloga bila je ključna u očuvanju kolektivne memorije i prenosenju tradicija na mlađe generacije.

Međutim, iako su stari uživali poštovanje, u nekim delovima prehrišćanske slovenske tradicije postojali su i običaji koji su ih smatrali teretom zajednice. U nekim plemenima, kada su postajali nesposobni za rad, stariji su bili marginalizovani, a u najekstremnijim slučajevima, kroz običaje poput senicida, smatrali su se neproduktivnim članovima društva. Ipak, ove prakse su bile ograničene i nisu se primenjivale u svim slovenskim zajednicama.

Uloga starih u hrišćanskoj tradiciji:

Prelazak na hrišćanstvo u slovenskim narodima doneo je promenu u tretmanu starijih osoba. Hrišćanska vera naglašava poštovanje prema starijima, jer oni nose mudrost i životno iskustvo koje je od neprocenjive vrednosti za duhovni razvoj zajednice. U hrišćanskoj tradiciji, stariji ljudi se smatraju vrednim poštovanja zbog njihove bliskosti s Bogom, njihove sposobnosti da prenesu životne vrednosti i verovanja na mlađe generacije.

U hrišćanskoj doktrini, starost se doživljava kao prirodan i blagoslovljen deo života, a briga o starijima, poštovanje starijih u srpskoj tradiciji, postaje moralna dužnost zajednice. Četvrta zapovest, koja nalaže poštovanje roditelja, uključuje i poštovanje starijih osoba, jer oni su, po hrišćanskom učenju, predstavnici prošlih generacija, nosioci mudrosti i vrednosti koje treba prenositi dalje. Stariji ljudi se sada doživljavaju kao blagoslov, a uloga koju imaju u porodici i društvu postaje još značajnija, jer se smatraju autoritetima u duhovnom i moralnom smislu.

Hrišćanski običaji, poput brige o starima, postavljaju visoke standarde u pogledu humanosti i ljubavi prema bližnjemu, što znači da se starijim osobama daje poštovanje, ljubav i negu, a ne napuštanje ili zanemarivanje.

Šta je nekada bio senicid (da li ste čuli za lapot)?

Senicid (od latinskog „senex“ – starac) je naziv za ubijanje starih osoba koje više nisu bile produktivne u društvu i smatrane su teretom. Ovaj običaj je bio prisutan u nekim delovima predhrišćanske Evrope, među kojima i u slovenskim plemenima.

U prehrišćanskoj tradiciji, posebno u nekim paganskim zajednicama, senicid je bio ritualno ubijanje starijih osoba, što je bio način da se oslobodi prostor za mlađe generacije. Stari ljudi, koji su bili smatrani fizički nesposobnima i manje korisnima za zajednicu, bili su podvrgnuti ovom brutalnom obredu, često sa uverenjem da se time zajednica oslobodila njihovog tereta.

U nekim slučajevima, smatrano je da senicid ima ritualni karakter, vezan za „pročišćenje“ ili obezbeđivanje mirne smrti, uveravajući se da je smrt staraca bila „prihvaćena“ od strane bogova. Ritualno ubijanje se moglo izvoditi na različite načine, uključujući kamenicama, gušenjem ili čak ritualnim obredima, koji su uključivali izolaciju starijih od ostatka društva.

Ovaj običaj, poznat i kao lapot, nestao je kako su slovenska plemena prelazila na hrišćanstvo, koje je, naravno, donelo nove vrednosti i norme prema starijim ljudima, naglašavajući poštovanje i brigu za njih.

Običaj ubijanja starijih osoba kamenicama kod Slovena, poznatiji kao „ubijanje staraca“ ili „ubijanje starih ljudi“, bio je deo prehrišćanske tradicije u nekim slovenskim plemenima, posebno u vreme kada su vjerovali u specifične rituale i običaje vezane za smrt i završetak životnog ciklusa. Ovaj običaj je bio povezan s preživelim verovanjima u ekonomiju i društvenu funkcionalnost zajednice, kao i sa kulturološkim normama tog vremena.

Prema nekim istorijskim izvorima i etnološkim istraživanjima, smatrali su da su stari ljudi, koji više nisu bili sposobni da učestvuju u zajedničkom životu, postali teret za zajednicu. U tom kontekstu, postojali su rituali koji su podrazumevali smrt starih osoba, najčešće na nasilne načine. Kamenice su bile simbolički korišćene u nekim slučajevima za ubijanje staraca, jer su bili smatrani beskorisnim za zajednicu.

Međutim, ovo je bilo specifično za prehrišćanske narode i samo se u određenim, istorijski prepoznatim regijama primenjivalo. Kada su Sloveni prešli na hrišćanstvo, ovi običaji su postepeno nestali, jer su nova verovanja naglašavala poštovanje i brigu za starije osobe.

Važno je napomenuti da se ovaj običaj ne primenjivao u svim slovenskim plemenima, već je bio ograničen na određene, zabačene zajednice koje su bile pod jakim uticajem paganskih verovanja.

Šta je senicid danas?

Senicid u savremenom društvu, iako ne u fizičkom smislu, može se shvatiti kao metafora za neprihvatljiv tretman starijih osoba kroz nebrigu, zanemarivanje i sistemsku diskriminaciju koja se očituje u nekoliko aspekata života, poput lošeg ekonomskog statusa, nezadovoljavajuće zdravstvene zaštite i nedostatka dostojanstva.

U savremenom društvu, senicid se, nažalost, sve češće manifestuje kroz zapostavljanje starijih osoba, koje se suočavaju sa siromaštvom, lošim zdravstvenim uslovima i nedostatkom društvene pažnje. Dok sistem sve više zanemaruje njihove potrebe, mnogi stariji ljudi se nalaze u poziciji gde je njihovo dostojanstvo ugroženo, a osnovna ljudska prava – poput prava na adekvatnu medicinsku negu, sigurnost i život dostojan čoveka – nisu im zagarantovana.

U tom kontekstu, starački domovi postaju poslednja opcija za mnoge starije osobe, koje nemaju finansijskih sredstava da sebi obezbede kvalitetnu zdravstvenu negu kod kuće ili da žive samostalno. Iako mogu pružiti sigurno okruženje i stručnu pomoć, često se u praksi suočavaju sa problemima poput pretrpanih kapaciteta, nedostatka profesionalnog osoblja i loših uslova života, što dodatno pogoršava kvalitet života stanara i doprinosi njihovom emocionalnom i fizičkom propadanju.

Ovo je složen i delikatan fenomen koji se može manifestovati kroz:

1. Mali penzioni prihodi:
   • Mnoge starije osobe danas žive u siromaštvu zbog niskih penzija, koje nisu dovoljne za dostojanstven život. Ovaj ekonomski status često ih stavlja u poziciju zavisnosti od socijalne pomoći ili pomoći porodice, što ugrožava njihovu samostalnost i psihološki im nanosi štetu.
2. Loš standard života:
   • Stariji ljudi često žive u lošim uslovima zbog nedostatka finansijskih sredstava, čime se narušava njihovo osnovno ljudsko pravo na sigurno i zdravo okruženje. To uključuje nesigurnost u pogledu smeštaja, hrane i osnovnih potrepština.
3. Odsustvo prava na zdravstvenu negu:
   • U mnogim zemljama, starije osobe se suočavaju sa značajnim poteškoćama u pristupu zdravstvenoj zaštiti, bilo da je riječ o neadekvatnoj pokrivenosti zdravstvenog osiguranja, bilo zbog visokih troškova lekova i tretmana. Ove poteškoće mogu uključivati čekanje na duge termine za medicinske preglede, operacije i terapije koje se ne pružaju blagovremeno.
4. Čekanje na procedure i medicinsku negu:
   • Stariji ljudi često moraju čekati predugo na medicinske preglede, operacije, terapije ili specijalističke konsultacije. Ovo čekanje može pogoršati njihovo fizičko stanje i izazvati dodatne zdravstvene komplikacije koje se ne rešavaju pravovremeno.
5. Nedostatak dostojanstva:
   • Mnoge starije osobe suočavaju se sa gubitkom dostojanstva zbog marginalizacije, stereotipa i nepoštovanja njihovih prava. U društvu koje sve više vrednuje produktivnost, stariji ljudi se često smatraju beskorisnima, što može dovesti do njihove socijalne izolacije, duhovne patnje i zanemarivanja.

U ovom kontekstu, senicid postaje metafora za društvenu i sistemsku nebrigu o starijima, koja im uskraćuje osnovna ljudska prava, omogućavajući im život u uslovima koji ne omogućavaju punu participaciju u društvu, ni očuvanje zdravlja, ni dostojanstva, odsustvo i nebriga za poštovanje starijih u srpskoj tradiciji. Dakle, moderni „senicid“ nije fizičko ubistvo, već je to psihološka, ekonomska i socijalna smrt koja se dešava kroz sistemsku nebrigu, zapostavljanje i nepoštovanje starijih generacija.

Struktura moderne porodice na Balkanu danas

Struktura porodice na Balkanu se značajno promenila u poslednjim decenijama. Tradicionalna porodična organizacija, koja je bila uglavnom patrijarhalna, danas je sve više pod uticajem savremenih socijalnih i ekonomskih promena. Tradicionalne porodice, koje su bile veće i uključivale više generacija, danas su sve više nuklearne, tj. sastoje se samo od roditelja i njihove dece.

Međutim, iako su nuklearne porodice postale dominantne, porodična bliskost i dalje igra ključnu ulogu u životima mnogih ljudi na Balkanu. U mnogim slučajevima, stariji roditelji i bake i deke ostaju važni članovi porodične dinamike i često su u kontaktu sa svojom decom i unucima. Međugeneracijska podrška i poštovanje starijih u srpskoj tradiciji je još uvek prisutna, iako u manjoj meri nego u prošlim vremenima.

U savremenoj Srbiji i šire na Balkanu, moderni životni stil i ubrzan tempo života često dovode do toga da mladi ljudi, zbog posla ili obrazovanja, žive daleko od svojih roditelja, što smanjuje učestalost fizičkog kontakta između generacija. Mnogi stariji ljudi se osećaju socijalno izolovano jer im deca, često zbog ekonomskih razloga, nisu u mogućnosti da pruže svakodnevnu podršku.

Socio-ekonomski izazovi s kojima su suočeni stari u Srbiji

1. Niski penzioni prihodi:
   • Mnogi stariji ljudi u Srbiji, posebno oni koji su radili u prethodnim decenijama kada nisu bili zarađivani dovoljno visoki penzioni doprinosi, danas primaju vrlo niske penzije. Ove penzije nisu dovoljne da pokriju osnovne životne potrebe, kao što su troškovi hrane, lekova i osnovne higijene, što ih stavlja u poziciju siromaštva.
2. Loš pristup zdravstvenoj zaštiti:
   • Iako postoji zakonodavstvo koje omogućava starijim osobama besplatan pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, mnogi se suočavaju sa nedostatkom kvalitetnih usluga i dugim čekanjima na medicinske preglede i tretmane. Zdravstvene institucije često nemaju dovoljno specijalista i opreme, a stariji ljudi nemaju dovoljno resursa da plate privatnu zdravstvenu negu. Dodatno, mnogi se suočavaju sa problemima u pristupu lekovima i često nisu u mogućnosti da ih kupe zbog visokih cena.
3. Socijalna izolacija:
   • Iako postoji velika ljubav i poštovanje prema starijima, mnogi se stariji ljudi suočavaju sa socijalnom izolacijom. Deca koja su emigrirala u inostranstvo zbog boljih ekonomskih prilika, često ne mogu da pružaju adekvatnu emocionalnu podršku ili da provode vreme sa roditeljima. To može negativno uticati na njihovu psihološku dobrobit, što povećava rizik od depresije i drugih mentalnih problema.
4. Nedostatak adekvatnih staračkih domova i institucija:
   • Iako postoji nekoliko staračkih domova u Srbiji, kvalitet usluga je često upitan, a kapaciteti su ograničeni. Mnogi stari ljudi se suočavaju sa problemom da nisu u mogućnosti da dođu do adekvatne brige ili imaju neprihvatljive uslove u institucijama. U mnogim slučajevima, stari ljudi moraju da žive u samoći, jer njihova deca nemaju mogućnosti da im pruže stalnu negu kod kuće.
5. Neadekvatna socijalna zaštita i pomoć:
   • Iako postoje određene socijalne pomoći za starije osobe sa niskim primanjima, te mere su često neadekvatne da pokriju osnovne životne troškove. Socijalna zaštita ne pokriva sve potrebe starijih osoba, naročito onih sa hroničnim bolestima ili invaliditetom.
6. Gubitak dostojanstva i poštovanje starijih u srpskoj tradiciji:
   • Sa svim navedenim izazovima, mnogi stariji ljudi se osećaju nepoštovano i bez vrednosti, što ugrožava njihov psihološki i emocionalni status. Zbog ekonomske nesigurnosti, lošeg zdravlja i nemogućnosti da uživaju u osnovnim životnim uslovima, mnogi se osećaju kao teret društvu, što im oduzima osećaj dostojanstva.

Šta kada je kraj na Balkanu? Gde je poštovanje starijih u srpskoj tradiciji tad?

Običaji vezani za sahranu

Sahrane u Srbiji obeležavaju se uz poštovanje duboko ukorenjenih običaja koji odražavaju poštovanje prema preminulima i verovanje u život posle smrti. Priprema za sahranu počinje momentom smrti, kada se iznad glave pokojnika pali sveća, simbolizujući Hrista koji osvetljava put duši. Ogledala se prekrivaju kako bi se sprečio duh pokojnika da ostane u domu. Nakon sahrane, održavaju se daće, parastosi i pomeni, rituali koji pomažu porodici da izrazi poštovanje i očuva uspomenu na preminulog.

U tradicionalnoj srpskoj kulturi, običaji vezani za smrt i sahranu odražavaju duboko poštovanje prema preminulima i verovanje u život posle smrti. Iako se mnogi od ovih običaja razlikuju od regiona do regiona, sledeći elementi su često prisutni:​

Petao (Petao kao simbol):

Petao se u nekim delovima Srbije smatra zaštitnikom doma i porodice. Veruje se da njegov krik tera zle duhove i štiti ukućane od negativnih uticaja. Ova simbolika može imati i ulogu u obredima vezanim za smrt i sahranu, gde petao predstavlja prelaz iz života u smrt i obezbeđuje sigurnost duši preminulog na njenom putu.​

Ekser (Simboličko korišćenje eksera):

U nekim tradicijama, ekser se koristi kao zaštitni simbol. Može se zakucati na vrata ili prozore kako bi se sprečili zli duhovi da uđu u kuću, posebno nakon smrti člana porodice. Ovaj običaj ima korene u verovanjima koja datiraju još iz predhrišćanskih vremena, gde je metal smatraan zaštitnim materijalom protiv negativnih sila.​

Bdenje (Obred bdenja):

Bdenje je običaj gde porodica i prijatelji ostaju uz telo preminulog tokom noći, pružajući mu društvo i molitve. Ovaj ritual ima za cilj da pokaže poštovanje prema preminulom i da mu pruži sigurnost na putu u zagrobni život. Takođe, bdenje pruža priliku okupljanju zajednice u trenutku tuge i podrške porodici.​

Ovi običaji, iako se mogu razlikovati u detaljima, imaju zajednički cilj: pružiti poštovanje preminulima, zaštititi njihove duše i obezbediti im siguran put u zagrobni život.

Ovi običaji i rituali, duboko ukorenjeni u srpskoj tradiciji, odražavaju poštovanje prema starijima, kao i značaj porodice i zajednice u očuvanju kulturnih vrednosti i identiteta.

Crveni konac i nokti pokojnika

Među starim Slovenima vladala su brojna narodna verovanja za sahrane. Jedno od njih je merenje tela crvenim koncem kako bi vladala sloga u domu. Neka plemena su za to zakopavala nokte pokojnika u blizini kućnog praga, drugi su pak, ostavljali štap kraj groba.

Gde je mesto starijim ljudima u Srbiji?

Stari ljudi u Srbiji i na Balkanu suočavaju se sa brojnim socio-ekonomskim izazovima. Niski penzioni prihodi, loš pristup zdravstvenoj zaštiti, socijalna izolacija i nedostatak adekvatne institucionalne brige stvaraju teške uslove za život. U mnogim slučajevima, ove teškoće dovode do gubitka dostojanstva, što ima dubok psihološki i emotivni uticaj na starije osobe. Potrebno je da društvo pruži veću podršku starijim osobama kroz unapređenje sistema socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i institucionalne nege kako bi se poboljšao kvalitet njihovog života.

U današnjem društvu, stariji ljudi na Balkanu često postaju gotovo nevidljivi, uprkos tome što nose sa sobom neprocenjivo iskustvo, mudrost i ljubav koja je oblikovala generacije. U društvu koje sve više vrednuje mladost i produktivnost, stariji se često suočavaju sa neprihvaćanjem i zaboravom, što ih stavlja u poziciju da se osećaju kao teret. No, za mene, oni su ti koji su izgradili temelje na kojima stojimo danas, i bez kojih bi naše društvo bilo siromašno, ne samo u materijalnom smislu, već i u duhovnom.

Ne možemo dozvoliti da sistemska nebriga, siromaštvo i socijalna izolacija obeleže poslednje godine života naših roditelja, baka i deka. Briga o starijima nije samo dužnost, već i ljudska odgovornost, koja se ne svodi samo na finansijsku pomoć, već i na svakodnevnu pažnju, ljubav i poštovanje. Ako želimo biti društvo koje se ponosi svojim vrednostima, moramo se setiti da su naši stari najvredniji učitelji života. Bez njih, bez njihove sposobnosti da nas podsete na poštovanje tradicije, dostojanstva i ljubavi, teško je graditi bolje sutra. U tom smislu, mislim da je pravi izazov u društvu današnjice da starima omogućimo ne samo siguran život, već i dostojanstven — jer svaki život, u svakom periodu, zaslužuje poštovanje.