Šta vidimo dok gledamo druge – ko je tvoj odraz u ogledalu?

Puno puta kada gledamo nekoga, stičemo određeni utisak, viziju o tome kakav je neko. Tumačenje toga kakav je neko zavisi od brojnih faktora. Nisu potrebne optičarske radnje da nam poprave vid tu, već rad na sebi i veštinama koje su diferencirane po O.L.I. metodi (O.L.I. je skraćenica od Otkrivanje Lične Istine Otklanjanjem Lažnih Informacija).

Osnov za integraciju tehnika iz različitih psihoterapijskih pravaca pruža koncept bazičnih sposobnosti za obradu emocija – bazičnih emocionalnih kompetencija.

Bazične emocionalne kompetencije na kojima se bazira O. L. I. metod su:

• sposobnost za mentalizaciju i neutralizaciju,
• celovitost objekta,
• konstantnost objekta,
• tolerancija na ambivalenciju,
• tolerancija na frustraciju,
• volja,
• inicijativa.

A kako ja na to gledam i kako sam radila na toj veštini, pokušaću da vam objasnim kroz neke primere. Ali najpre da razumemo šta su ove veštine i zašto su nam potrebne, kao i kako mogu promeniti (značajno) naš život.

Veština Neutralizacije i Mentalizacije po OLI metodi

OLI metoda koju je razvio Nebojša Jovanović, kombinuje psihodinamske principe s integrativnim pristupima kako bi se postigao holistički lični razvoj. Dve ključne veštine u okviru ove metode su neutralizacija i mentalizacija. Evo pojašnjenja ovih veština:

Neutralizacija

Neutralizacija se odnosi na sposobnost da se emocionalne reakcije ili unutrašnji konflikti smire i dovedu u stanje ravnoteže. Ova veština pomaže pojedincima da se distanciraju od intenzivnih emocionalnih iskustava i steknu kontrolu nad svojim reakcijama.

1. Prepoznavanje emocija: Prvi korak u neutralizaciji je prepoznavanje i imenovanje emocija koje se javljaju. Svesnost o sopstvenim osećanjima omogućava bolju kontrolu nad njima.
2. Distanciranje: U ovom koraku, pojedinci se uče da se emocionalno distanciraju od situacija koje izazivaju jake reakcije. Ovo se može postići tehnikama kao što su duboko disanje, meditacija ili vizualizacija.
3. Transformacija: Nakon što se emocije prepoznaju i distanciraju, sledeći korak je njihova transformacija. To znači preusmeravanje negativnih emocija u pozitivnije ili neutralne obrasce mišljenja. Na primer, osećaj besa može biti transformisan u osećaj razumevanja ili saosećanja.
4. Kontrola: Konačni cilj neutralizacije je postizanje kontrole nad emocionalnim reakcijama, što omogućava promišljenije i uravnoteženije odgovore u stresnim situacijama.

Mentalizacija

Mentalizacija je sposobnost da se razumeju sopstvena mentalna stanja, kao i mentalna stanja drugih ljudi. To uključuje prepoznavanje misli, osećanja, namera i verovanja koje utiču na ponašanje.

1. Samosvest: Prvi aspekt mentalizacije je samosvest, odnosno sposobnost da se prepoznaju i razumeju sopstvena mentalna stanja. Ovo podrazumeva refleksiju o sopstvenim osećanjima, mislima i motivima.
2. Empatija: Mentalizacija takođe uključuje sposobnost empatije, odnosno razumevanja mentalnih stanja drugih ljudi. Ovo omogućava pojedincima da se povežu s drugima i izgrade dublje, značajnije odnose.
3. Perspektiva: Razvijanje sposobnosti da se sagledaju situacije iz različitih uglova je ključni aspekt mentalizacije. Ovo pomaže u boljem razumevanju sopstvenih reakcija i ponašanja drugih ljudi.
4. Razumevanje namera: Mentalizacija uključuje i sposobnost da se razumeju namere koje stoje iza ponašanja. To pomaže u smanjenju nesporazuma i sukoba, jer omogućava bolje tumačenje tuđih postupaka i motivacija.

Implementacija u OLI metodi

U okviru OLI metode, neutralizacija i mentalizacija su ključne veštine koje se razvijaju kroz različite tehnike i intervencije:

1. Terapijski razgovori: Kroz vođene razgovore, terapeuti pomažu klijentima da prepoznaju i imenuju svoje emocije i mentalna stanja, čime započinju proces neutralizacije i mentalizacije.
2. Mindfulness i meditacija: Ove tehnike pomažu klijentima da postanu svesniji svojih trenutnih iskustava i emocionalnih reakcija, što je ključ za razvoj neutralizacije.
3. Kreativne terapije: Kroz umetničke izraze, kao što su crtanje ili pisanje, klijenti mogu istraživati svoja unutrašnja stanja i vežbati mentalizaciju.
4. Telesne terapije: Rad s telom, kao što su joga ili ples, može pomoći klijentima da integrišu telesna i emocionalna iskustva, što doprinosi boljoj samosvesti i emocionalnoj regulaciji.

Neutralizacija i mentalizacija su ključne veštine u okviru psihodinamsko-integrativne metode OLI. Neutralizacija pomaže pojedincima da steknu kontrolu nad svojim emocionalnim reakcijama, dok mentalizacija omogućava bolje razumevanje sopstvenih i tuđih mentalnih stanja. Kroz kombinaciju ovih veština, klijenti mogu postići dublju emocionalnu ravnotežu i izgraditi kvalitetnije međuljudske odnose, što doprinosi njihovom celokupnom ličnom razvoju i blagostanju.

Primeri za Neutralizaciju i Mentalizaciju

Recimo, desi se da vas neko iseče u saobraćaju. Jutros je mene i moju decu zamalo bočno udario kamion. Brzim manevrom sam izbegla sudar, srećom s moje leve strane je auto prošao za dlaku isto. Prva reakcija je naravno prepuna adrenalina i vezuje se za šok, strah, pa i bes. Čovek je potpuno ignorisao pravila saobraćaja, nije usporio, nije stao, nije gledao, uleteo je, srećom ne prebrzo, u moj glavni pravac. I ja sam vozila sporo i izbegla se bilo kakva šteta. Moguće da bi mu bile potrebne naočare za vid, ili barem za sunce ako ga je jutro zaslepelo, ali on je bio u velikom kamionu, a ja u svojim kolima, tako da bi rezultat svakako bio očigledno koban po mene. Izašla sam iz auta i nakon što sam mu viknula da li je normalan i gleda li kuda vozi, proverila ima li štete na autu i meni i njemu, udahnula, izdahnula, znajući da su mi i deca u autu, pogledala starijeg čoveka koji se možda i više prepao nego ja i bes je zamenila neka seta. Taj čovek je razvozio nešto sigurno od rane zore, umoran, star, uspela sam da zamislim neku situaciju zbog koje mu je pažnja opala, ili jednostavno nije obratio pažnju u relativno neprometnoj ulici na to da ne dolazi iz glavnog pravca i nema pravo prvenstva, kao i to da očigledno signalizacija, ali i gomila automobila parkiranih kako ko gde stigne može da zbuni nekoga ko tuda ne vozi često i ne zna. Situaciju je izazvao i drugi automobil koji iz suprotnog pravca nije ispoštovao situaciju, kao i nepropisno parkirano vozilo na trotoaru koje je ometalo pregled situacije pride. Sve to su racionalni faktori koji dovode do ovakvih situacija. Nisam imala nameru da napadam čoveka, da je bilo štete naravno morali bismo sačekati uviđaj, ovako sam sela u auto, nastavila dalje. Sin je rekao kako je video kamion, popričali smo o tome kako je važno poštovati pravila i kako čika nije najbolje vozio u tom trenutku. Iskoristila sam situaciju za primer i temu za razgovor koliko god da je mali, ali na način koji mu neće izazvati strah niti traumu, pre svega jer sam ja sama bila smirena. Barem pred njim. Odvela sam ih u vrtić, odvrnula neki teški rok, sela s mužem na kafu, smirila se, i sada ovo pišem. Ovde se javlja upravo bazična veština, a to je neutralizacija (umirivanje sebe u stresnoj situaciji i promatranje racionalno i realno, osvešćavanje svih dešavanja u telu, procesa, misli i vraćanje u balans i kontrolu), praćena mentalizacijom (uviđanje druge strane, razumevanje okolnosti i osobe, namere, promena perspektive, empatija prema čoveku za volanom, ali i sebi, unutrašnji govor koji se više dalje odvija kroz sledeće veštine).

Celovitost i Konstantnost kroz prizmu psihodinamsko-integrativne metode OLI

Psihodinamsko-integrativna metoda OLI naglašava važnost celovitosti i konstantnosti kao ključnih elemenata za lični rast i emocionalno zdravlje. Ova metoda kombinuje principe psihodinamske terapije sa integrativnim pristupima, pružajući holistički okvir za razumevanje i rad na individualnim problemima.
O.L.I. metod je psihoterapijski pravac sa bazično psihodinamskom orijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja četiri psihoanalitičke psihologije: psihologije nagona („klasična psihoanalitička teorija“), ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije.

Celovitost

Celovitost u psihodinamsko-integrativnoj metodi OLI odnosi se na postizanje harmonične integracije različitih aspekata ličnosti. To podrazumeva prihvatanje i integraciju svesnih i nesvesnih delova sebe, uključujući misli, osećanja, ponašanja i prošla iskustva. Celovitost je ključna za postizanje unutrašnjeg balansa i emocionalne stabilnosti.

1. Integracija nesvesnog i svesnog: Kroz terapeutsku praksu OLI metode, klijenti istražuju i integrišu nesvesne sadržaje, što im pomaže da bolje razumeju svoje motive, strahove i želje. Ovo omogućava svesniji i celovitiji pristup sopstvenom životu.
2. Prihvatanje različitih delova sebe: OLI metoda pomaže klijentima da prihvate sve delove svoje ličnosti, čak i one koji su možda zanemareni ili potisnuti. Prihvatanjem ovih delova, osoba može postići veću emocionalnu zrelost i unutrašnju celovitost.

Konstantnost

Konstantnost u okviru OLI metode odnosi se na doslednost i stabilnost u emocionalnim i ponašajnim obrascima. To znači biti u stanju održati stabilan osećaj sopstva i emocionalne ravnoteže uprkos spoljnim promenama i stresovima.

1. Stabilnost u odnosima: Konstantnost omogućava stvaranje stabilnih i sigurnih odnosa. Klijenti uče da razvijaju dosledne obrasce ponašanja i emocionalnih reakcija, što pomaže u izgradnji poverenja i sigurnosti u međuljudskim odnosima.
2. Emocionalna regulacija: OLI metoda pomaže klijentima da razviju veštine emocionalne regulacije, što uključuje sposobnost prepoznavanja, izražavanja i upravljanja emocijama na zdrav način. Konstantnost u emocionalnoj regulaciji doprinosi boljem upravljanju stresom i anksioznošću.

Implementacija OLI metode

U praksi, psihodinamsko-integrativna metoda OLI uključuje različite tehnike i intervencije koje pomažu klijentima da postignu celovitost i konstantnost:

• Terapijski razgovori: Kroz duboke i reflektivne razgovore, klijenti istražuju svoje unutrašnje svetove i obrađuju nesvesne sadržaje.
• Mindfulness i meditacija: Ove tehnike pomažu klijentima da budu prisutni i svesni svojih trenutnih iskustava, što doprinosi emocionalnoj regulaciji i celovitosti.
• Kreativne terapije: Kroz umetničke izraze kao što su crtanje, pisanje ili muzika, klijenti mogu istražiti i integrisati različite aspekte svoje ličnosti.
• Telesne terapije: Rad s telom, kao što su joga ili ples, može pomoći klijentima da integrišu telesna i emocionalna iskustva, doprinosi postizanju celovitosti.

Celovitost i konstantnost su ključni koncepti u psihodinamsko-integrativnoj metodi OLI. Postizanjem harmonične integracije različitih aspekata ličnosti i razvijanjem emocionalne i ponašajne stabilnosti, klijenti mogu postići dublje razumevanje sebe, bolju emocionalnu regulaciju i stabilnije međuljudske odnose. OLI metoda pruža holistički okvir za lični rast i razvoj, omogućavajući klijentima da žive autentičnije i ispunjenije živote.

Primer za Celovitost i Konstantnost

Ako ostanem u dometu prethodnog primera, dalji unutrašnji govor je vodio kroz to da pre svega oprostim sebi što sam se našla u toj situaciji i što nisam svemoćna (magijska veština kojoj mnogi teže bilo da imaju bilo da njome pojasne dešavanja u životu, kognitivna je greška i na njoj se radi).

Sledeće mi je bilo potrebno da tu svoju grešku, iako nije greška, prihvatim, i nastavim dalje, ne dozvolivši da to definiše moj dan. Razgovor sa suprugom je u tome pomogao, jer ipak znači da čujemo utešne reči u sigurnom okruženju. Mnogi to nemaju i zato služi upravo terapeut kao ta jedna osoba koja je stabilna i konstantna.

Time što sam ostala stabilna u situaciji stresa postigla sam konstantnost. Ipak, u nekim drugim situacijama je to jako teško postići. Posebno kada se aktiviraju recimo šeme. Postoje odnosi u kojima se one posebno aktiviraju i to uglavnom nisu samo-unapređujuće odluke ukoliko u tim odnosima ostajete. Ali šema terapija je druga tema i pisaću i o njoj, posebno jer je po meni jedna od omiljenih i veoma efikasnih metoda za lični rad.

I dan danas mi bude teško da istrpim nepravdu, laži, manipulacije i toksičnost, ali upravo veštine mentalizacije i celovitosti, kao i svest o tome ko sam ja i kakva su moja uverenja, ponašanja i vrednosti, suštinski me ne poljulja ništa od stvari kojima smo možda izloženi, kako u životu, tako i na internetu recimo. Tu postoji i element vere, ne samo u Boga, energiju i moralna načela, već i u ljubav kao najjaču silu koja jedina nepokolebivo opstaje, jer ako nju nosimo u sebi, ne može nas dotaći zlo i pretvoriti u reaktivnu drugu verziju sebe. Ta doslednost, izbor, to je konstantnost. Mi imamo tu moć da biramo ko smo i kako postupamo, a to je moguće ako razvijemo navedene i naredne veštine.

Tolerancija na ambivalenciju i Tolerancija na frustraciju kod dece: Razvoj i uticaj na mozak

Tolerancija na ambivalenciju i frustraciju su ključne sposobnosti koje se razvijaju tokom detinjstva i igraju važnu ulogu u emocionalnom i kognitivnom razvoju. Ove sposobnosti su povezane sa razvojem mozga i uticajem okoline na dete.

Tolerancija na ambivalenciju

Ambivalencija se odnosi na doživljavanje suprotstavljenih emocija prema istoj osobi, situaciji ili objektu. Tolerancija na ambivalenciju je sposobnost prihvatanja i upravljanja ovim suprotstavljenim emocijama bez preplavljivanja.

1. Razvoj kod dece:
   • Rani razvoj: U ranom detinjstvu, deca često doživljavaju svet crno-belo (dobra ili loša osećanja). Postepeno, kako se razvija mozak, počinju da razumeju da mogu imati mešovita osećanja prema istim stvarima (npr. vole roditelja, ali se i ljute na njega).
   • Školski uzrast: Tokom školskog uzrasta, deca sve bolje razumeju složenost emocija i situacija. Uče da mogu biti istovremeno srećna i tužna zbog različitih aspekata iste situacije.
2. Uticaj na mozak:
   • Prefrontalni korteks: Razvoj prefrontalnog korteksa, koji je zadužen za izvršne funkcije i regulaciju emocija, igra ključnu ulogu u razvijanju tolerancije na ambivalenciju. Ovaj deo mozga omogućava deci da razmišljaju o složenim situacijama i upravljaju suprotstavljenim osećanjima.
   • Limbični sistem: Limbični sistem, koji uključuje amigdalu, važan je za emocionalne reakcije. Razvoj veze između limbikog sistema i prefrontalnog korteksa omogućava bolju kontrolu i regulaciju emocija.

Tolerancija na frustraciju

Tolerancija na frustraciju je sposobnost da se izdrži i upravlja osećanjem frustracije kada stvari ne idu po planu. Ova sposobnost je ključna za razvoj samoregulacije i otpornosti.

1. Razvoj kod dece:
   • Rani razvoj: Mala deca imaju nisku toleranciju na frustraciju, što se često manifestuje kroz tantrume i impulsivno ponašanje. Kroz interakcije sa roditeljima i starateljima, uče da prepoznaju i upravljaju osećanjem frustracije.
   • Predškolski uzrast: Kako deca rastu, uče veštine samoregulacije, kao što su čekanje na red i deljenje s drugima, što im pomaže da razviju veću toleranciju na frustraciju.
   • Školski uzrast: Tokom školskog uzrasta, deca se suočavaju s većim izazovima i učenjem kako da se nose s neuspehom, što dodatno razvija njihovu sposobnost da tolerišu frustraciju.
2. Uticaj na mozak:
   • Prefrontalni korteks: Kao i kod tolerancije na ambivalenciju, prefrontalni korteks je ključan za razvoj tolerancije na frustraciju. On pomaže deci da planiraju, rešavaju probleme i kontrolišu impulse.
   • Neurotransmiteri: Neurotransmiteri kao što su dopamin igraju ulogu u motivaciji i nagrađivanju. Ravnoteža ovih hemijskih supstanci može uticati na sposobnost deteta da izdrži frustraciju i nastavi s naporima uprkos preprekama.

Kako se razvijaju ove sposobnosti?

1. Roditeljski uticaj: Roditelji igraju ključnu ulogu u razvoju tolerancije na ambivalenciju i frustraciju kod dece. Kroz vođenje primerom i pružanje podrške, roditelji pomažu deci da nauče kako da prepoznaju i upravljaju svojim emocijama.
2. Okolina i iskustva: Izloženost različitim situacijama i iskustvima, kao što su interakcije s vršnjacima, školski zadaci i aktivnosti, doprinosi razvoju ovih veština. Deca uče kroz pokušaje i greške, kao i kroz pozitivne i negativne povratne informacije.
3. Edukacija i podrška: Stručnjaci, kao što su vaspitači, učitelji i terapeuti, mogu pružiti dodatnu podršku i smernice u razvoju ovih veština. Edukativni programi koji uključuju emocionalnu i socijalnu inteligenciju mogu biti veoma korisni.

Tolerancija na ambivalenciju i frustraciju su ključne sposobnosti za emocionalni i kognitivni razvoj dece. Razvijaju se kroz interakcije s roditeljima, vršnjacima i okolinom, kao i kroz razvoj mozga, posebno prefrontalnog korteksa. Razumevanje ovih procesa pomaže roditeljima i stručnjacima da bolje podrže decu u njihovom putu ka emocionalnoj zrelosti i otpornosti.

Primer za Toleranciju na ambivalenciju i Toleranciju na frustraciju

Ovde su daleko jasniji primeri iz života sa malom decom. Koliko puta krenu da plaču ili se dure ako im nešto nije po volji. Česte su reakcije roditelja i glasna tumačenja kojima indoktrinišu dete, pa kažu “ti si bezobrazan” ,“kako si zločest”, “sram te bilo”, “ti si kreten”, “nevaljala devojčice”, “marš u sobu”…sve to je obrazac koji treba prekinuti, a do toga dolazi uviđanjem pre svega, a onda i osvešćivanjem realnih kapaciteta deteta. Dete do 6. Godine nije u stanju da istrpi frustraciju kao odrasli jednostavno jer njegov mozak nije razvio prefrontalni korteks još. Dakle biološki, a i kognitivno, dete to nije u stanju. Naravno, drugi važan element koji možemo razumeti je da je roditelj primer. Deca uče uviđanjem i posmatranjem. Kada dete uđe u tantrum, ne mislim ni a onaj totalni koliko bilo koju preuveličanu reakciju, uloga roditelja je da smirenošću i jasnim granicama koje se postavljaju pre svega kako bismo zaštitili dete, bude tu. To je to. Da budemo tu za dete, sigurna luka, a dok to emocionalno stanje traje, ne možemo ništa. To nije vreme za diskusiju, lekcije, bilo šta. Sačekajte. Kada prođe, onda možemo popričati sa detetom, koliko god malim, upravo smirenost i prisutnost će razumeti i najmanje dete. U tom trenutku, kao i u brojnim trenucima, mi prolazimo ambivalencije. Vriska, cika, udaranje (koje ume i da zaboli), nikako nisu prijatni, i verovatno bismo istovremeno i pobegli i znamo da treba da budemo tu. To je ambivalencija. Intenzitet buke je dokazano stresor i jedan od zagađivača naše sredine, i opet-to treba izdržati, a to je tolerancija na frustraciju. Ovo može da bude proces u praktično svim roditeljskim situacijama, kao što su hranjenje, kupanje, spavanje. Pa koliko puta nemam snage da gledam, ali legnem, pričam im petstotu priču, pevam pesmicu u krug dok ne zaspu iako bih radije možda i sama zaspala ili odgledala nešto. Neutralizujem to, ucelovim situaciju, mentalizujem da će sve to prebrzo proći, onda mi bude malo i žao pa me pukne ambivalencija, a kad baš neće da zaspu, na scenu stupa intenzivna tolerancija na frustraciju i to da istrajem u svom miru, jer recimo uspavljivanje i jeste proces umirivanja i ako ja nisam smirena, teško da će oni zaspati. Šta ako odem? Koja je to poruka? Ako imaš potrebe koje meni ne odgovaraju u tom trenutku-napustiću te? Nažalost, ovo je toliko često. I zato imamo puno odraslih čije emotivne deprivacije zjape i ne znaju kako da se popune.

Volja i inicijativa po OLI metodi i njihova veza sa asertivnošću i samopouzdanjem

OLI metoda naglašava važnost volje i inicijative kao ključnih aspekata ličnog razvoja. Ove karakteristike su usko povezane sa asertivnošću i samopouzdanjem, i zajedno doprinose celokupnom emocionalnom i psihološkom zdravlju pojedinca.

Volja

Volja se može definisati kao sposobnost da se donose odluke i sprovode akcije u skladu sa sopstvenim ciljevima i vrednostima. To je unutrašnja snaga koja nas pokreće da prevazilazimo prepreke i ostvarujemo svoje namere.

1. Unutrašnja motivacija: Volja je vođena unutrašnjom motivacijom, koja proizlazi iz ličnih vrednosti i ciljeva. OLI metoda naglašava važnost otkrivanja i razvijanja ovih unutrašnjih pokretača kako bi pojedinci mogli da se fokusiraju na ono što je za njih zaista važno.
2. Održivost i istrajnost: Volja podrazumeva sposobnost da se istraje u akcijama i ciljevima, čak i kada se suočavamo sa poteškoćama. Ova sposobnost je ključna za dugoročni uspeh i zadovoljstvo.

Inicijativa

Inicijativa je sposobnost preduzimanja akcija bez čekanja na spoljne podsticaje. To znači biti proaktivan i spreman da preuzmeš odgovornost za svoje delovanje.

1. Preuzimanje odgovornosti: Inicijativa uključuje preuzimanje odgovornosti za sopstvene akcije i odluke. Pojedinci koji pokazuju inicijativu ne čekaju da im drugi kažu šta da rade, već sami preduzimaju korake ka postizanju svojih ciljeva.
2. Kreativnost i inovativnost: Inicijativa je često povezana sa kreativnošću i spremnošću da se istraže nove ideje i pristupi. OLI metoda podstiče razvoj ove osobine kroz različite tehnike samospoznaje i ličnog razvoja.

Veza sa asertivnošću

Asertivnost je sposobnost izražavanja sopstvenih misli, osećanja i potreba na direktan, iskren i odgovarajući način, bez ugrožavanja prava drugih. Asertivnost je usko povezana sa voljom i inicijativom jer omogućava pojedincima da jasno komuniciraju svoje ciljeve i preduzimaju potrebne akcije.

1. Jasna komunikacija: Pojedinci sa razvijenom voljom i inicijativom često imaju veću sposobnost jasnog i direktnog izražavanja svojih potreba i želja. Asertivnost im omogućava da komuniciraju ove potrebe bez osećanja krivice ili straha od odbijanja.
2. Samopoštovanje: Asertivnost pomaže u izgradnji samopoštovanja, što dodatno jača volju i inicijativu. Kada pojedinci veruju u svoje sposobnosti i vrednosti, lakše preuzimaju inicijativu i deluju u skladu sa svojim ciljevima.

Veza sa samopouzdanjem

Samopouzdanje je vera u sopstvene sposobnosti i vrednost. Volja i inicijativa su ključni elementi za razvoj samopouzdanja jer omogućavaju pojedincima da postignu svoje ciljeve i prevaziđu izazove.

1. Postizanje ciljeva: Kroz preuzimanje inicijative i upotrebu volje, pojedinci uspevaju da postignu svoje ciljeve, što dodatno jača njihovo samopouzdanje. Svaki uspeh, bez obzira koliko mali, doprinosi većem osećaju samopouzdanja.
2. Upravljanje neuspesima: Samopouzdanje takođe uključuje sposobnost suočavanja sa neuspesima. Volja i inicijativa omogućavaju pojedincima da uče iz svojih grešaka i nastave dalje, što jača njihov osećaj samopouzdanja i otpornosti.

Implementacija OLI metode

OLI metoda koristi različite tehnike i intervencije za razvoj volje, inicijative, asertivnosti i samopouzdanja:

1. Samorefleksija i introspekcija: Kroz vođene razgovore i refleksivne vežbe, klijenti istražuju svoje unutrašnje motive i vrednosti, što im pomaže da razviju jasnu volju i preuzmu inicijativu.
2. Mindfulness i meditacija: Ove tehnike pomažu klijentima da postanu svesniji svojih misli i osećanja, što je ključno za razvoj asertivnosti i samopouzdanja.
3. Kognitivno-bihevioralne tehnike: Ove tehnike se koriste za identifikaciju i promenu negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja, čime se jača volja i inicijativa.
4. Praktične vežbe: Kroz konkretne vežbe i simulacije, klijenti vežbaju asertivnu komunikaciju i preuzimanje inicijative, što jača njihovo samopouzdanje i sposobnost delovanja.

Volja i inicijativa su ključni aspekti ličnog razvoja koji su usko povezani sa asertivnošću i samopouzdanjem. Kroz primenu OLI metode, pojedinci mogu razviti ove veštine i postati sposobniji da preuzmu kontrolu nad svojim životom, izraze svoje potrebe i ostvare svoje ciljeve. Ove veštine ne samo da poboljšavaju emocionalno i psihološko zdravlje, već i doprinose kvalitetnijim međuljudskim odnosima i većem životnom zadovoljstvu.

Primer za Volju i Incijativu