Počeci i pionirski put u IT Security sektoru
Tanja, karijeru u IT Security-ju započela si pre skoro 19 godina, u trenutku kada ova oblast u Srbiji praktično nije postojala. Kako je izgledalo graditi znanje i karijeru bez mentorstva, jasnih oglasa i sistema kakav danas poznajemo?
Kada sam započela karijeru, IT bezbednost je kod nas bila nova i nedovoljno istražena oblast. Nije bilo oglasa za posao, nije bilo mentorstva, niti jasnog puta kako se uopšte ulazi u taj svet. Sećam se da sam na samom početku imala više pitanja nego odgovora, jer tada gotovo da nije bilo ljudi ni mesta gde sam mogla da naučim kako se ovim poslom zaista bavi. Znanje sam gradila samostalno kroz stručnu literaturu, strane izvore, i mnogo pokušaja i grešaka. Bilo je trenutaka nesigurnosti i usamljenosti u tom procesu, ali me je upravo to naučilo istrajnosti, samostalnosti i da verujem sebi.
Bila si prva žena u Srbiji sa relevantnim IT Security sertifikatom 2008. godine – jedina među pet sertifikovanih. Šta je to tada značilo za tebe i kako te je to iskustvo profesionalno oblikovalo?
Za mene je to značilo i dodatnu odgovornost i pritisak. Sertifikacija je bila neophodna zbog prirode posla, ali me je istovremeno oblikovala, otvorila vrata koja možda ne bi ni postojala i pripremila me za kompleksne izazove i donošenje odluka u okruženjima gde ne postoje gotova rešenja.
Kada se danas osvrneš na taj period, da li bi nešto uradila drugačije ili veruješ da te je baš taj „teži put“ doveo do mesta na kome si danas?
Danas verujem da me je baš taj teži put doveo do mesta na kome sam sada. Volela bih da sam imala mentora, ali upravo taj izazov me je naučio da verujem sebi i pripremio me za sve što radim danas.
Žene u STEM-u i razbijanje stereotipa
IT Security se i dalje često doživljava kao „muški posao“. Iz tvog iskustva, šta je najveća prepreka ženama da se odluče za ovu karijeru – sistem, okruženje ili unutrašnja nesigurnost?
Iz mog iskustva, najveća prepreka ženama u IT Security-ju često nije sistem, već unutrašnja nesigurnost. Okruženje ume da bude zahtevno, ali žene same sebe često prerano isključe, misleći da moraju znati „sve unapred“.
Kako si se ti lično nosila sa pritiskom da moraš da opravdaš očekivanja upravo zato što si žena u ovom sektoru?
Ja sam dugo imala osećaj da moram da budem bolja od drugih kako bih bila jednako prihvaćena. Taj pritisak da opravdam očekivanja zato što sam žena bio je realan, ali me je i gurao da budem disciplinovanija i temeljna.
Šta bi poručila devojkama koje imaju interesovanje za cyber security, ali sumnjaju da li je to „previše tehnički“ ili „previše zahtevno“ za njih?
Devojkama bih poručila da cyber security nije oblast gde se traži savršenstvo od prvog dana – već se cene analitičko i kreativno razmišljanje, odgovornost i kontinuirano učenje. Tehnika se uči korak po korak (kroz praksu, labove, kurseve), ali ono što vas čini nezaustavljivim je upravo radoznalost, upornost i želja da shvatite kako sistem funkcioniše iza kulisa i uočavanje manjkavosti i slabih tačaka.
Edukacija, sertifikati i celoživotno učenje
Sertifikate si sticala ciljano – kada su bili neophodni za posao, a ne zbog forme. Koliko je u IT Security-ju važno znati kada i zašto se edukovati, a ne samo šta učiti?
U cyber security-ju je ključno znati zašto se edukujete. Sertifikati imaju smisla kada podržavaju konkretnu ulogu, odgovornost ili strateški cilj organizacije. Sam broj sertifikata ne garantuje ekspertizu. Znanje mora imati svrhu.
Kako danas gledaš na odnos formalnog obrazovanja i praktičnih znanja u svetu cyber bezbednosti?
Formalno obrazovanje daje osnovu, ali praksa i realni problemi vas zaista oblikuju. Cyber bezbednost je živa oblast – ono što danas važi, sutra se menja.
Živela si i u inostranstvu – koje su po tebi ključne razlike u pristupu edukaciji i profesionalnom razvoju u odnosu na naš region?
U inostranstvu je edukacija u cyber security-ju od prvog dana praktična i podržana mentorstvom i sertifikatima, dok je kod nas obrazovanje još uvek pretežno teorijsko – mnogo predavanja, manje praktične primene, i retko ko ima pristup pravim enterprise okruženjima tokom studija.
Da li smatraš da domaći sistem danas pruža više podrške mladima koji žele karijeru u IT Security-ju nego pre 15–20 godina?
Da, postoji više resursa, online kurseva i sertifikacionih programa, ali i dalje postoji prostor za jaču sistemsku podršku.
Mentorstvo u brzo promenljivom sektoru
SANS institut te je svojevremeno pozvao da budeš mentor, ali tada nisi prihvatila tu ulogu. Šta te je tada zaustavilo i kako danas gledaš na tu odluku?
Poziv koji mi je uputio SANS institut, konkretno poziv da budem mentor došao je prerano u mom ličnom razvoju. Tada nisam imala dovoljno samopouzdanja da prepoznam sopstvenu vrednost. Danas tu odluku posmatram kao lekciju.
Danas si mentor zahvaljujući EC-Councilu i izuzetnom rezultatu na CEH ispitu. Kako se promenio tvoj odnos prema mentorstvu sada kada si u ulozi nekoga ko vodi druge?
Kao mentor danas, fokus mi je na razvoju kritičkog razmišljanja, a ne samo tehničkih veština. Sada znam da mentorstvo nije savršenstvo, već deljenje iskustva. To je delom došlo i kroz EC Council.
Koliko mentor može da ubrza razvoj karijere u sektorima koji se brzo menjaju poput cyber security-ja? Primećuješ li veću potrebu za ženskim mentorima za devojke koje tek ulaze u STEM i IT bezbednost?
U sektorima koji se brzo menjaju, mentor može značajno ubrzati razvoj karijere, a posebno je važno da devojke imaju ženske uzore i mentore – jer identifikacija sa nekim u kome se mogu prepoznati snažno utiče na odluku da se upuste u STEM oblast.
Incident response i realnost cyber bezbednosti
Incident response navodiš kao jedan od najzanimljivijih delova svoje karijere – „lov na hakere“. Šta te posebno privlači toj oblasti?
Incident response je za mene bio jedan od najuzbudljivijih delova karijere. To je trenutak kada sve što znaš i umeš dolazi na test – kada od tvojih odluka I brze reakcije zavisi da li će sistemi i podaci firme biti zaštićeni.
Adrenalin je ogroman, pritisak intenzivan, ali kada uspeš da zaustaviš incident, izvučeš kompaniju iz krize i zaštitiš ono što je najvrednije – taj osećaj pobede i ispunjenja je neopisiv.
Koliko su psihološka stabilnost i donošenje odluka pod pritiskom ključni u kriznim situacijama u cyber security-ju?
Psihološka stabilnost i donošenje odluka pod pritiskom su ključni u cyber security kriznim situacijama, jer pod ekstremnim stresom, loše odluke mogu koštati milione ili čitavu kompaniju.
Da li su kompanije u regionu danas zaista svesne realnih cyber rizika ili se bezbednost i dalje shvata ozbiljno tek kada se incident već desi?
Kompanije u regionu postaju svesnije rizika, ali se bezbednost i dalje često posmatra reaktivno, tek kada se incident već desi. Pravi pomak nastaje tek kada se cyber rizici sagledaju kao poslovni, a ne isključivo tehnički problem.
Liderstvo i profesionalno priznanje
Prelazak u NLB DigIT opisuješ kao lakši jer su tvoje znanje i iskustvo odmah prepoznati. Koliko je važno raditi u okruženju koje veruje ekspertima – bez obzira na pol?
Rad u okruženju koje veruje ekspertima omogućava donošenje kvalitetnih i pravovremenih odluka. U takvim timovima se eliminiše nepotreban pritisak da se „dokazuješ“ samo zbog pola, a fokus ostaje na veštinama. A tako je upravo kod NLB Digit.
Kao Lead, kako danas gradiš poverenje u timovima i podstičeš mlađe kolege da profesionalno rastu?
Kao Lead, poverenje gradim kroz otvorenu komunikaciju, podršku i mentorstvo. Smatram da liderstvo nije autoritet, već odgovornost.
Smatraš li da žene u tehnološkim liderstvima donose drugačiji pristup odlučivanju i vođenju timova?
Da, žene u tehnološkim liderstvima često donose drugačiji, inkluzivniji i empatičniji pristup odlučivanju i vođenju timova, što dovodi do bolje saradnje, veće psihološke sigurnosti i inovativnijih rešenja u kriznim situacijama.
Majčinstvo, balans i redefinisanje uspeha
Danas si mama dvoje dece – sina i ćerke. Kako se tvoja percepcija karijere i uspeha promenila od trenutka kada si postala i roditelj?
Majčinstvo mi je promenilo perspektivu uspeha. Danas uspeh ne merim samo profesionalnim postignućima, već i kvalitetom života.
Kako u realnosti izgleda balans između visoko zahtevne IT Security pozicije i porodičnog života – bez idealizacije?
Balans između zahtevne IT Security pozicije i porodice često je bio haotičan – noćni incidenti, hitni pozivi i hitni rokovi znače da ponekad preskačem večere ili spavam samo par sati. Ipak, naučila sam da delim vreme i kažem „ne“ kada treba. Kroz svoj rad deci pokazujem kako izgleda odgovornost i posvećenost, ali i da se velike stvari postižu trudom i upornošću – ponekad pod pritiskom, ali uvek sa svrhom.
Koliko ti je podrška porodice bila ključna u profesionalnim prekretnicama i donošenju važnih odluka?
Podrška porodice, a posebno supruga, bila je neprocenjiva – on je često najviše istrpeo moje noćne incidente, hitne pozive i karijerne dileme, dok su roditelji pomagali sa logistikom i davali mi sigurnost da rastem i učim. Zahvaljujući svima njima imala sam snagu da donosim hrabre odluke i napredujem u karijeri.
Rad od kuće i budućnost rada u IT sektoru
IT sektor je među prvima prihvatio rad na daljinu. Iz tvog ugla, koje su ključne prednosti rada od kuće – i za zaposlene i za poslodavce?
Rad na daljinu je postao standard, ali zahteva zreliji pristup bezbednosti- jasne politike, edukaciju zaposlenih i poverenje u procese. Zaposlenima donosi uštedu vremena i novca, veću fleksibilnost, bolji work-life balance i mogućnost života gde žele, što često rezultira i većom produktivnošću. Poslodavcima omogućava smanjenje troškova kancelarije i operativnih resursa, dok istovremeno povećava produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih.
Da li fleksibilni modeli rada mogu biti presudan faktor za zadržavanje talenata, posebno žena i roditelja?
Da, fleksibilni modeli rada su presudan faktor za zadržavanje talenata, posebno žena i roditelja, jer omogućavaju bolju ravnotežu i značajno smanjuju odlazak iz kompanije.
Kako održati visoke bezbednosne standarde u svetu koji postaje sve decentralizovaniji?
Najveći izazov u decentralizovanom svetu i dalje je isti: čuvati podatke i sisteme sigurnim. To znači postaviti prave kontrole pristupa, stalno pratiti šta se dešava i edukovati ljude da budu oprezni – jer bezbednost mora da funkcioniše besprekorno čak i kad ništa više nije pod jednim krovom.
Poruka onima koje tek kreću
Kada pogledaš svoj put – od samostalnog učenja i pionirskih koraka do liderstva i mentorstva – na šta si danas najponosnija?
Najponosnija sam što sam kroz sopstveni trud, rad i upornost izgradila karijeru, čak i kada nije bilo nikoga da me vodi ili podrži – volela bih da sam tada imala mentora koji bi me brže vodio kroz sve izazove. Ponosna sam što sada mogu da budem mentor i primer drugima, posebno devojkama, pokazujući im da je moguće uspeti u svetu u kojem je nekada delovalo da je rezervisan samo za muškarce.
Šta bi volela da vidiš promenjeno u narednih 10 godina kada je reč o ženama u STEM-u i IT Security-ju?
U narednoj deceniji očekujem veću zastupljenost žena u tehničkim i liderskim ulogama, ne kao izuzetak, već kao standard.
Koja je tvoja poruka mladim ženama koje danas stoje na početku i pitaju se: „Da li sam dovoljno dobra za ovo?“
IT Security može izgledati zastrašujuće na prvi pogled, ali zapravo je izuzetno široko i raznoliko polje – postoji mesto za svakoga, od tehničkih eksperata i analitičara do menadžera i strateških lidera. Možete pronaći ulogu koja odgovara vašim talentima i interesovanjima, a svaki korak koji učite otvara nove mogućnosti. Najvažnije je da verujete u sebe, istražujete, učite i ne plašite se izazova – ovde svaka radoznalost i upornost vodi ka uspehu. Ne čekajte da budete „dovoljno dobre“ jer rast dolazi kroz rad, ne pre njega. Sumnja nije znak da nisi dovoljno sposobna; ona pokazuje da ti je stalo, a strast i posvećenost su upravo ono što IT Security najviše traži.
ČITAJTE JOŠ I:
- Od bankarstva do neuronauke: Kako da resetujete obrasce koji vas sabotiraju?
- Tanja Grujović: Žene u Cyber Security-ju i pionirski put u IT bezbednosti
- Festival tradicionalnog pjevanja „Sretenjski susreti – Pjesmo moja, roditelja moga“
- SOPOT u Narodnom pozorištu RS: spaja elektroniku, gitare, orkestar i ljude
- Zašto muškarci ćute o roditeljstvu – i KAKO Full time tata Stefan to menja
