SOPOT u Narodnom pozorištu RS: spaja elektroniku, gitare, orkestar i ljude

BANJA LUKA: Banjalučki Sopot već dve decenije gradi prepoznatljiv zvuk — fuziju elektronskih tekstura, gitare i angažovanih tekstova. Njihov četvrti album Eho neizvjesnog ishoda i recentan koncert sa Gudačkim orkestrom Narodnog pozorišta RS potvrđuju da bend neumorno istražuje granice žanrova i scene u regionu.

Nisam neko ko preterano izlazi s obzirom na malu decu i puno posla. Ali u moje vreme (nekada davno) sam na rock/metal forumima brižljivo vodila podforume posvećene domaćoj sceni na kojoj sam i sama učestvovala. U 25 tih godina, posle svega što sam na brojnim festivalima i koncertima videla, uključujući i one na kojima sam lično nastupala, sveobuhvatnost nastupa i posvećenost umetničkom doživljaju kao što sam doživela u nedelju retko sam, ako ikad, susrela. I baš sam uživala.

Sala Narodnog pozorišta, nesvakidašnje otvorena i vizionarski predana ovom događaju, dodala je na intimnoj atmosferi i opštem utisku svečanosti koji muzika posvećena porukama ljubavi, mira, pomirenja, vrlinama i zaslužuje, ali mala za zvuk koji ju je ispunio do najdaljih kutaka. Pozitivna energija i ljubav prema učesnicima na bini bila je osetna i prevazišla okvire jednog koncerta. Bilo je jasno da je banjalučka publika željna alternativnije i inspirativnije muzike, koncepta, umetnosti. Ovaj performans nadilazi sve utiske koje možete imati dok slušate njihovu muziku na standardnim nosiocima zvuka.

Poput klasične muzike, neki nastupi su jednostavno potpuno drugačiji uživo, pa tako i ovaj. Koncert Sopot benda obogaćen gudačima nije neophodno neki novi koncept i nešto neviđeno, ali u regionu i njihovom žanrovskom usmerenju je svakako nešto nesvakidašnje, a publika je to nagradila kako aplauzima tako i oduševljenim poklicima između numera, a i pozvanim ritmičkim tapšanjem, pa i aktivnim plesanjem u zadnjim numerama koncerta, kao i ovacijama koje su ansambl pozvale na bis. Maestralno izvođenje Arsena Čarkića za klavirom, koliko god da je nešto na šta smo navikli, u okviru ovakvog performansa, sa video animacijama u pozadini i prelepo osmišljenim scenskim svetlima dobilo je nove dimenzije lepote i nadahnuća, jedino parirane količinom njegove ležernosti za dirkama i skromnošću.

Osveženje je bio i nastup Alberta Savića na saksofonu, jednako vedrog na sceni kao i svih učesnika. Sve je delovalo kao susret najdobronamernijih gostiju i domaćina.

Vrhunac je bio nastup gudačkog orkestra, koji je mogao biti nešto bolje ozvučen, ali je doprinos i efekat koji su uneli bio osetan potpuno i na umetničkom i na fizičkom nivou. Možda sam subjektivna, ali tokom celog koncerta sam osećala ponos što prisustvujem spoju nečega za šta se nadam da će dobiti još više javnog prostora i kako kroz ovakve nastupe, tako i kroz ovakav članak-priliku da ih otkriju još brojni ljubitelji muzike koja se ne sreće toliko često, nažalost.

Krenimo stihovima pesme Izvore:

Skrenuo sam život

ka svojim snovima

svaki dan je novi san

Trasiran je put

za epicentar

sreće i nadahnuća.

Koncert elektronske i rock muzike u Narodnom pozorištu uz gudače: Sopot je sa gostima pomerio granice promovišući novi album “Eho neizvjesnog ishoda”

Kao gosti večeri nastupili su Arsen Čarkić i Albert Bojan Savić, a pred punom pozorišnom salom i oduševljenom publikom, muzika je još jednom pomerila granice i spojila rok i klasičan zvuk u jedinstveno iskustvo.

„Nakon izuzetno uspješne saradnje i zajedničkog nastupa povodom obilježavanja Pravoslavne nove godine u Novom Sadu 2024. godine, bend ‘Sopot’ i Gudački orkestar NP RS nastavlili su umjetnički dijalog koncertom koji je dionio snažno, emotivno i produkcijski raskošno muzičko veče“, navedeno je u saopštenju NP RS.

Na velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske, Sopot je u nedelju uveče, 08.02.2026. izveo program koji je zvučao jednako intimno koliko i grandiozno. Poznati po spoju elektronskih pejzaža i žestokih gitarskih linija, članovi benda su u aranžmanima za gudače uspeli da sačuvaju energiju koju publika očekuje od njihovih nastupa — ali i da je podignu na drugu dimenziju. Gudački aranžmani naglasili su melodijsku finesu i lirsku težinu pesama sa albuma Eho neizvjesnog ishoda, dok su elektronski beatovi zadržali puls modernog izraza. Veče je tako postalo dokaz da domaća scena može da igra na svetskom nivou spajanja žanrova.

Pored novih pesama, koncert je oživeo i neke od najprepoznatljivijih hitova benda Sopot, izvedene u potpuno novom, orkestarskom ruhu, što je ovom događaju dalo dodatnu dimenziju i jedinstven zvučni identitet.

Bend Sopot, iza kojeg stoji više od 300 nastupa, evropske turneje, kao i bogato iskustvo u stvaranju autorske muzike za pozorišne predstave, film i televizijski program, publici je priredio koncert koji je prevazišao klasični muzički format. Ovaj nastup predstavljao je poseban susret scenskog i koncertnog izraza — spoj savremenog autorskog zvuka i snage orkestarske interpretacije, u prostoru koji diše umetnošću.

Rasprodati koncert benda Sopot sa Gudačkim orkestrom Narodnog pozorišta Republike Srpske protekao je u večeri ispunjenoj emocijom, energijom i umetničkom radošću, i još jednom potvrdio da Velika scena Narodnog pozorišta Republike Srpske ostaje važno mesto susreta različitih umetničkih izraza.

Evo šta kaže Petar Topalović, osnivač i lider benda Sopot

Kako je izgledao proces aranžiranja pesama za gudački orkestar i šta ste želeli da istaknete tim spojem?

Naše iskustvo govori da kada radiš ono što voliš i daješ sto posto sebe, stvari se pre ili kasnije slože. Nema prečica – postoji samo posvećenost, rad i vera u ono što stvaraš.

Kako biste opisali osećaj nastupa sa Gudačkim orkestrom u Narodnom pozorištu?

Osećaj je zaista fenomenalan. Stojiš na sceni i slušaš snagu Gudačkog orkestra koji izvodi tvoje autorske pesme. U tom trenutku muzika dobija novu dimenziju – širinu, dubinu i jednu vrstu monumentalnosti. To je jedno od najlepših i najintenzivnijih muzičkih iskustava koje smo doživeli.

„Saradnja sa gudačkim orkestrom otvorila nam je vrata da pesme čujemo u potpuno novom svetlu.“

Ima li i dalje entuzijazma u bendu posle svih godina rada?

Entuzijazam je i dalje tu. Bez njega Sopot ne bi ni postojao. Ljubav prema muzici je osnovni pokretač našeg okupljanja i delovanja. Ona nas drži radoznalima, kreativnima i spremnima da istražujemo nove zvučne prostore.

Koji su vaši utisci o koncertu, ideji i samoj produkciji?

Pre svega, želimo da se zahvalimo banjalučkoj publici na podršci. Tokom koncerta uspostavili smo snažan i iskren kontakt sa publikom i do kraja večeri razmenili veliku količinu pozitivne energije. To je lepota muzike i ono što ona može da pokrene među ljudima.

Osnovna ideja koncerta bila je da, kroz saradnju sa Gudačkim orkestrom Narodnog pozorišta RS i posebnim gostima Arsenom Čarkićem i Bojanom Savićem, na drugačiji način predstavimo naše dosadašnje stvaralaštvo. Ambijent velike scene dodatno je doprineo ozbiljnosti i emotivnoj snazi celog projekta. Svi koji su učestvovali dali su svoj maksimum i bilo je pravo zadovoljstvo sarađivati sa profesionalnim i posvećenim ljudima.

Kako je nastao koncept i realizacija pozadinskih video-vizuala?

Video za koncert radio je Mladen Đukić, sa kojim već imamo izgrađenu saradnju i međusobno razumevanje. Na osnovu tekstova pesama osmislio je početni koncept, a potom smo kroz razgovor dodatno razradili poruke svake numere. Sve je zatim prošlo kroz njegov autorski vizuelni izraz, čime je koncert dobio snažnu i zaokruženu vizuelnu dimenziju.

Sopot, odnosno moji dragi „Sopoćani“ po ko zna koji put (a noćas u Narodnom Pozorištu RS, hvala dragoj Dijani Grbić)  stavili „bookmark“ na knjigu vremena.

Pitali smo i basistu/gitaristu Đuricu Štulu, takođe vlasnika LIBRA Studija za masažu koji toplo preporučujem, za njegove utiske

Što se tiče mog iskustva sa Sopotom – kroz vrijeme smo postali kao neka familija. U samom bendu imaju dva para kumova, i definitivno muzika je nešto što nas evo već skoro dvije decenije spaja, inspiriše i drži na okupu i kao stvaraoce i kao prijatelje.

Prošli smo razne faze, manje i više izazovne u svakom smislu, ali smo i dalje na okupu i želja za stvaranjem i dalje neumanjeno tinja.

Što se tiče iskustva sa orkestrom – ovo nije prvi put da smo nastupili sa orkestrom, ali definitivno je produkcijski možda bio naj zahtjevniji i najuspješniji Sopotov koncert. A čuti pjesme koje godinama sviramo kao bend u saradnji sa gudačima i novim aranžmanima definitivno je osvježenje i neka nova energija.

Što se tiče stanja autorske muzike ono je možda nikad bolje, ali i dalje je najveći problem manjak profesionalaca iz drugih oblasti u muzičkoj industriji tipa menadžera, promotera i ljudi koji se bave organizacijom da bi sav taj rad i stvaralaštvo bilo adekvatno prezentovano validirano i na kraju i naplaćeno.

S tim u vezi, bilo nam je veoma prijatna saradnja sa pozorištem a posebno sa organizatorkom Katarinom Lazić jer zaista mnogo znači kada neko preuzme dio posla na sebe, a posebno koji se tiče tog organizacionog. A moramo priznati da mi muzičari nismo baš kraljevi organizacije. 😁

Đurica Štula

Albert Bojan Savić: Velika mi je čast i zadovoljstvo dijeliti scenu sa bendom koji već skoro dvije decenije ostaje svoj i relevantan. Takva posvećenost i autentičnost se rijetko sreću i inspirativno je biti dio te energije. Publika je to prepoznala, a poseban ambijent Narodnog pozorišta Republike Srpske učinio je veče još snažnijim. Ovakvi koncerti me podsjete zašto je živa muzika nezamjenjiva i radujem se narednim susretima.

Eminentni banjalučki pijanista, profesor i ove večeri solista sa bendom Sopot, Arsen Čarkić, dodao je i svoje utiske:

Bez obzira što su neosporno u pitanju prepametni, duboki i divno kreativni ljudi, sve je to ništa kakve su to nuklerane elektrane ljudskosti i ljubavi. Što u stvari i jeste esencija muzike, a sve drugo je jednostavno promašaj, jer muzika je zagrljaj najdelikatnijeg i najrudimentarnijeg u čovjeku, njena uloga nije „da stavlja stvari na mjesto“, nego da osvijetli puteve i putovanja.

A svaki od tih čudesnih ljudi ko zna kojim čudom okupljenih u „Sopot“ na sebi specifičan način nosi neki „corner of the Earth“.

Čudesni ljudi u svakom smislu, zaista…

Najbitnije je da su se pokrenuli da opet rade, sad treba nekako napraviti pritisak da ih organizatori zovu češće.

Bukvalno su po kvalitetu tekstova, muzike, originalnosti, profesionalizmu u pristupu, sviračkom kvalitetu – u top 5 bendova iz ex-YU.

Jedino što nisu – nisu komercijala i ne prave muziku po principu šlihtanja masama, ljudi pišu ono što osjećaju.

Nove stvari bez ikakvih matri i orkestra zvuče brutalno dobro.

Kao neki nu-grandž, fenomenalni su, samo treba nekako probiti im prostor.

Arsen Čarkić

Utiske iz orkestarske deonice preneo nam je i uvaženi Đorđe Milovanović, violista

Meni je sinoć bilo lepo, ovo nije prvi put da smo sarađivali. Svirali smo jednom zajedno za Pravoslavnu Novu godinu u Novom Sadu.

Ja za bend Sopot znam od ranije i bili su mi interesantni jako. Tako da je ovaj koncert bio divan momenat za mene u kom sam učestvovao i kao neko ko je poštovalac njihove muzike.

Momci iz benda su divni, pa smo kao i prvi put kad smo svirali sa njima, imali osećaj kao da sviramo sa nekim ortacima 😁 To mi je zapravo najupečatljiviji utisak.

Moram reći i da je prava šteta što nisu popularniji, jer svakako to zaslužuju i nadam se da će posle 19 godina rada postati regionalne zvezde, jer to i jeste ono što donose – taj kvalitet.

Đorđe Milovanović

Koncert sa orkestrom ne bi bio potpun bez – dirigenta, a cenjeni banjalučki dirigent Dušan Vere Urošević dao nam je i svoj komentar:

Kao neko sa klasičnim obrazovanjem u dirigovanju, imaš dosta iskustva u radu na alternativnim scenama. Po čemu se koncert sa Sopotom na sceni Narodnog pozorišta izdvaja?

Ovaj koncert drugačiji je samo po jednom segmentu u odnosu na sve dosadašnje saradnje i za to je zaslužan bend „Sopot“. Njihov muzički jezik i izražaj je izuzetno „artističan“, te se najviše bližio onome što je predmet našeg izvođaštva – umetnička muzika. Ovaj koncert dodatno oplemenjuju vešto birani video materijali i pun svetlosni doživljam, čime je ugođaj kod publike još naglašeniji.

Kako se rad na partituri za ovakav koncert razlikuje od pripreme nekog standardnog klasičnog dela?

Zapravo ne postoji bitna razlika, jer mi primenjujemo „klasični“ pristup svemu što radimo. Najveći posao zapravo ima čovek koji postavlja ton/zvučnu sliku. Aranžmani koje je uradio Mario Nikolić vrlo vešto komuniciraju na relaciji gudački orkestar – bend, tako da u radnom procesu nije bilo ama baš nikakvih poteškoća.

Kako je dirigovati sa svetlima i projekcijama ispred tebe?

Ovo takođe za mene ne spada u nešto novo ili drugačije. Ponekad zna da izazove vizuelne poteškoće u odnosu na dirigentsku partituru. No, ukoliko želimo da stvorimo potpuni ugođaj kod publike, određeni zraci u očima, povremeni mrak ili svetla projekcija moraju se „podneti„.

Koji je tvoj utisak, posebno što sam videla koliko si plesao i đuskao na bini, što je, rekla bih, neminovno sa tom energijom?

Moj utisak je da „Sopot“ ima armiju obožavatelja koja ih je verno ispratila u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Moj utisak je isto tako da je sramota što takav bend, ali i mi kao „klasični“ umetnici nemamo dostojanstvenu koncertnu dvoranu u kojoj bi bilo barem 800 – 1000 ljudi. Naravno, to mi nije smetalo da plešem i pored klasičnog poziva dirigenta negde preuzmem na sebe i ulogu šoumena, koja se u mom slučaju vrlo spontano budi.

Da li je neka od numera posebno odskočila tebi i orkestru?

Gostovali smo na 6 numera i nekako su sve podjednako važne i drugačije. Meni lično su posebno prijale one bržeg ritma poput „Zovi me“ ili „Energetsko more“.

I nešto blago off-topic, ali moram: da li uvek mora biti nečeg šljokičastog ili svetlucavog kad je maestro Dušan Vere u pitanju?

Lično verujem da scena to negde zahteva. Možda ne uvek „šljokičasto“, ali svetlucavo da. Oblačenje svečane odeće je negde način da scenu učinite scenom, a da opet ostanete u domenu posla kojim se bavite. Određeni kodeks postoji, a u mom slučaju nekad je prekršen, a nekada sveden. No, opet nekako verujem da je to stvar ličnog ukusa, ali i činjenice da li se sa „sjajnim“ umete nositi.

Upoznajte Sopot bend

• Ime: Sopot (Banja Luka).
• Osnivač / vokal: Petar Topalović.
• Tip zvuka: elektro-rok, mešavina elektronike, gitare, drum’n’bass/reggae/dubstep uticaja. (SoundCloud)
• Najnoviji album: Eho neizvjesnog ishoda (četvrti studijski album, 2025).
• Značajni događaji: koncerti u Banskom dvoru, saradnja i koncert sa Gudačkim orkestrom NP RS (8. feb 2026). (YouTube)

Sopot je projekat koji potiče iz Banjaluke, zamišljen kao autorski bend koji kombinuje balkansku umetničku senzibilnost sa savremenom tehnologijom. Petar Topalović je inicijalni pokretač, a kroz godine su formaciju činili muzičari kao što su Đurica Štula (bas), Saša Predojević (bubnjevi) i drugi saradnici — što potvrđuje dug rad i evoluciju njihovog zvuka. Bend sistematski radi na autorskim kompozicijama i saradnjama, što ih je dovelo do četvrtog albuma i ozbiljnijih produkcija.

• Eho neizvjesnog ishoda — četvrti studijski album (2025). Sadrži 9 autorskih kompozicija i odražava period pandemije i neposredno doba nakon nje, kako u lirici tako i u zvuku.

„Eho neizvjesnog ishoda govori o vremenu kad smo svi preispitivali ono što nam je bilo najbliže.“

SOPOT je bend koji već godinama gradi prepoznatljiv regionalni identitet i iza sebe ima više od osam godina kontinuiranog rada. Osnovao ga je umetnik Petar Topalović 2006. godine u Banjaluci, sa jasnom idejom da razvije projekat snažnog autorskog potpisa. Kroz saradnje sa domaćim i inostranim umetnicima, SOPOT je oblikovao specifičan izraz koji spaja balkansku umetničku senzibilnost i savremenu tehnologiju.

Njihov zvuk predstavlja moderan muzički hibrid – nastao ukrštanjem elektro-roka sa drum’n’bassom, regeom, dabom i dabstepom, uz povremene uplive balkanskih tradicionalnih motiva. Sama reč „sopot“ na staroslovenskom znači „izvor“, što simbolično oslikava ideju stvaranja autentičnog, izvornog zvuka koji ne pristaje na žanrovske granice.

Do sada su objavili tri studijska albuma. DuBalkan i Equilibrium postavili su temelj njihovog prepoznatljivog izraza, dok je treći album, Sopotnik, objavljen u decembru 2013. godine za banjalučku izdavačku kuću Koliba. Album je pratio i video spot za pesmu „Energetsko more“. Na svojim izdanjima SOPOT je sarađivao sa brojnim umetnicima, među kojima su Dr. DAS, Hornsman Coyote, Aku Fen, L’oeuf Raide, Uzul Prod, Steph / Kaly Live Dub, Greg Snoyl, Nico Matagrin, R-Zatz, Orhan Maslo, Bojan Albert Savić i Milan Tica.

Bend je nastupao u desetinama gradova, na festivalima, u koncertnim dvoranama i klubovima širom regiona i Evrope – u Francuskoj, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

SOPOT je autor muzike za predstave Narodnog pozorišta Republike Srpske „Balon od kamena“ i „Radnička hronika“, za koje je nagrađen na Susretima pozorišta BiH u Brčkom. Bend se pojavljuje i u srpskom filmu „Zduhač, znači avantura“, gde je zajedno sa glumcem Nikolom Pejakovićem – Koljom komponovao odjavnu špicu.

SOPOT čine:

Petar Topalović (vokali, sintovi i programiranje)
Đurica Štula (bas i gitara)
Milan Aćimović (sintovi i prateći vokali)
Dejan Savić (gitara)
Saša Predojević (bubnjevi)

Diskografija:

DuBalkan (Menadžer, 2007)
Equilibrium (PGP-RTS, 2009)
Sopotnik (Koliba, 2013)

Muzika za predstave i film:

Balon od kamena (Narodno pozorište Republike Srpske, 2009)
Radnička hronika (Narodno pozorište Republike Srpske, 2011)
Odjavna špica za film Zduhač, znači avantura (2011)

Kontakt:

SOPOT
Uroša Nejakog 29
78000 Banja Luka
Bosna i Hercegovina

+387 65 61 30 30
booking@sopotproject.com
http://www.sopotproject.com/

Zahvaljujem se sagovornicima i bendu, kao i fotografima Ervin Kovač NS i Borislav Brezo BL na slikama.

GALERIJA:

• Festival tradicionalnog pjevanja „Sretenjski susreti – Pjesmo moja, roditelja moga“
• SOPOT u Narodnom pozorištu RS: spaja elektroniku, gitare, orkestar i ljude
• Zašto muškarci ćute o roditeljstvu – i KAKO Full time tata Stefan to menja
• UNIUKIYO by Marina Mićanović: Brend koji je osvojio svet i ne prestaje da oduševljava
• Bojana Lekić: Američki kutak u Banjaluci – mesto susreta i razmene već 20 godina