UNIUKIYO by Marina Mićanović: Brend koji je osvojio svet i ne prestaje da oduševljava

Marina Mićanović je modna dizajnerka sa internacionalnom karijerom i osnivačica luksuznog brenda torbi UniUkiyo, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon školovanja na prestižnoj Accademia del Lusso, profesionalni put je nastavila u Njujorku, gde gradi autentičan dizajnerski izraz na preseku umetnosti, mode i funkcionalnog dizajna.

Brend UniUkiyo prepoznatljiv je po ručno rađenim, multifunkcionalnim i transformabilnim torbama koje prevazilaze sezonske trendove i nose snažnu ličnu i umetničku poruku. Njeni komadi predstavljani su na međunarodnim modnim događajima i fashion week-ovima u Njujorku i Evropi, a o njenom radu pisali su brojni regionalni i strani mediji.

Marinin dizajn karakterišu hrabrost, ekstravagancija i autentičnost, uz snažan fokus na identitet, slobodu izraza i spoj različitih kultura. Danas, kao dizajnerka i kreativna direktorka sopstvenog brenda, uspešno gradi most između balkanskog senzibiliteta i globalne modne scene.

Intervju sa Marinom jedan je od onih koje jako dugo želim da uradim, jer je skoro 15 godina pratim, uživam u njenim kreacijama, selidbama, transformacijama, kao i uspehu. Ona je bila tu i mene da isprati kada sam odlazila prvi put van zemlje, a danas ja želim da je dočekam: na portalu, u sferi poruka i vrednosti koje delim, ljudi i posebno žena koje svoj uspeh grade nenametljivo i posvećeno svojoj suštini, u svemu onome što želim da vidim više u svetu, a iznad svega u autentičnosti koja oduševljava. Želim da je upoznate, otkrijete, i da vas inspiriše da u sferama svog rada zadržite iskru svog bića koje je unikatno i svoje, jer je to itekako moguće, a Marina nam to i pokazuje.

Možeš li nam ispričati kako je izgledao tvoj put od Beograda (i škole Accademia del Lusso) do preseljenja u New York? Šta je bila ključna tačka preloma?

U tom periodu mnogo toga se slagalo, kao da se sve pripremalo za moju veliku promenu. Moj život u Beogradu bio je ispunjen stvaranjem, plesom i prijateljima koji su verovali u moje prve korake u dizajnu. Ipak, duboko sam osećala da za lični rast i profesionalni razvoj moram da odem dalje — i New York je bio taj logičan, snažan korak.

Kao mladi dizajner brzo sam shvatila da tadašnja modna scena Beograda nije bila okvir u kom mogu da rastem. New York me je, naprotiv, prihvatio odmah i potpuno. Osetila sam da pripadam njegovoj energiji, estetici i otvorenosti prema autorskoj modi.

Danas se Beograd promenio. Modna scena je zrelija, otvorenija i oslobođena sujete — i to me iskreno raduje. Jer konačno vidim grad koji podržava dizajn, autentičnost i savremeni modni izraz.

Pre nego što si se posvetila modnom dizajnu, bavila si se različitim stvarima (marketing, ples, šminkanje) — kako su ti raniji interesi i karijerni zaokreti uticali na vaš kreativni pravac?  

Bavila sam se mnogim stvarima i svaka od njih duboko je oblikovala moj lični put. Porodični biznis dao mi je radne navike i iskustvo u radu sa ljudima, što mi je danas dragoceno u New Yorku. Vođenje svoje škole šminkanja razvilo je moju odgovornost, ali i kreativnost bez koje ne mogu da živim. Inspiracija mi dolazi od žena, od ljudi, od njihove energije — i to je srž mog stvaranja.

Ples mi je, s druge strane, dao slobodu. Oslobodio me je, probudio telo i intuiciju, i naučio me da stvaram iz osećaja, a ne samo iz forme. Kada spojim sve te svetove, jasno razumem svaku svoju kreaciju. Svaka torba, svaka haljina, svaki detalj postaje autentičan izraz moje priče — jedinstven, ličan i celovit.

Šta si tada sanjala kao dizajnerka – i da li se ti snovi menjaju sada, sada kada zapravo već vodiš jedan međunarodni brend?

Ono što danas imam, nekada sam samo sanjala, ali sam to snažno osećala u srcu. Verujem da je upravo srce mesto odakle kreće svaka prava manifestacija. Bez tog unutrašnjeg uzbuđenja, radosti i poverenja u svoje snove — nema ostvarenja. Uvek sam znala da sam „na svom putu“ kada je srce brže zakucalo. Tu nema mnogo razmišljanja, samo osećaj.

Mnogima možda zvuči apstraktno kada kažem da sam sve do sada postigla slušajući intuiciju, ali to je moj način. Svaku važnu odluku donosila sam iz tog centra, dok su tehnički koraci dolazili kasnije i tražili svoj poseban pristup.

Danas sanjam drugačije snove. Osećam uzbuđenje nečeg većeg, širijeg — viziju u kojoj autentični ljudi nose moje odevne komade, ne samo torbe. I baš zato se suština ne menja. Menja se samo obim: sada je sve veće, jasnije i snažnije, u svim sferama života. 

Brend UniUkiyo: Dizajn koji pomera autentičnost i stil

Možeš li objasniti poreklo imena UniUkiyo i šta ono za vas predstavlja?  

Poreklo reči Ukiyo dolazi iz japanske kulture i predstavlja poseban stil života — onaj koji govori o bezvremenosti, trajnosti i putovanju kroz život sa lakoćom i svesnošću. Sa druge strane, Uni simbolizuje unikatnost i univerzalnost. Zajedno stvaraju jedinstvenu filozofiju, unikatan način življenja, koji savršeno oslikava moj brend.

To je sloboda izražaja kroz modu, distanca od mase i pripadanje malom procentu autentičnih ljudi. Upravo ta kombinacija — bezvremenost i unikatnost — čini suštinu svega što stvaram.

Tvoje torbe su vrlo karakteristične: ručna izrada, transformabilnost, multifunkcionalnost. Šta ti je najvažnije kod dizajna torbe — forma, funkcija, ideja, estetski pečat?

Rekla bih da je svaki deo procesa jednako važan, ali mu pristupam pojedinačno. Kada „dobijem“ sliku u glavi, odmah je prenosim na papir kao osnovni ili finalni izgled torbe ili haljine. Tek tada dolaze konstruktivni detalji i tehnička rešenja koja su potrebna da bi se ideja potpuno ostvarila.

Funkcionalnost mi je uvek ključna. Ne vidim smisao kreacije koja nema upotrebljivost ili ne donosi lepu emociju, inspiraciju ili unutrašnje buđenje. Isto važi i za modni pečat, onaj prepoznatljivi potpis po kom brend živi i prepoznaje se. 

Neke torbe imaju „rukave“ i mogu se bukvalno obući. Kako je nastala ta ideja i koliko su takvi inovativni koncepti izazov pri proizvodnji?  

Ovaj komad bih istakla kao svoje omiljeno „remek-delo“. Nastao je iz ideje da spojim sve odevne elemente koje volim, posebno kapute.

Prva torba Classic UniUkiyo bila je baza i inicijacija za sve modele koji su kasnije nastali. Iz te forme proizašla je i torba koja se oblači, komad koji pomalo liči na prsluk, ali je dobio rukave.

Rukavi se mogu skidati i vraćati po potrebi, a torba se izrađuje isključivo po meri, jer je u pitanju izrazito ličan, custom komad. Uz kombinacije boja, biram samo kožu koja može da isprati ovaj specifični model, najčešće velur ili napa kožu, zbog udobnosti, strukture i nosivosti.

Sam koncept je izazovan za izradu, ali imam fenomenalnu podršku i razumevanje tima iz proizvodnje, koji mi pomažu da svako kreativno rešenje pretvorimo u savršeno izveden finalni komad.

Inspiracija i kreativni proces za modu i dizajn

Ko ili šta te inspiriše? U jednom intervjuu si rekla da te motivišu nomadi, multikulturalnost i urbani duh — možeš li to dodatno elaborirati? Ima li razlike u inspiraciji kad si u USA i kad si kod kuće i gde je kuća za tebe sada?

Inspiracija mi se stalno menja, baš kao i moja energija i ljudi, gradovi i priče koje me okružuju. Volim velike, dinamične metropole, ali jednako me inspirišu i mali gradovi koji nose istoriju, kulturu i umetnost. Upravo ta kombinacija tradicionalnog i modernog najviše pokreće moj dizajn.

Ideje, slike i susreti pretvaraju se u moj vizuelni jezik. Najviše me inspiriše stil života, dinamični, multifunkcionalni, radoznali ljudi, stalni putnici. Oni najdublje razumeju ono što radim, jer u mojim torbama vide sebe. Vole drugačije, žele praktičnost, ali i komad koji privlači pažnju. Moje torbe se zato lako izdvajaju u moru sličnog.

Evropa je uvek izvor moje inspiracije. Način života je drugačiji nego u Americi, i baš ta razlika mi daje širinu. A dom? Dom mi je svuda gde mi je lepo. Zbog čestih putovanja pitala sam se mnogo puta gde zapravo pripadam, ali ponekad je dovoljan samo jedan zagrljaj da osetim da sam – kod kuće.

Kako izgleda tvoj kreativni proces — od ideje do finalnog ručnog komada? Imaš li rituale ili metode koje te „ubacuju“ u kreativno stanje? Kako gasiš „buku“ vremena i mreža i čuvaš svoj autentični izraz? 

Proces je uvek drugačiji i zavisi od toga gde se nalazim u tom trenutku. Nekad ideju zabeležim odmah u telefonu, a nekad nastaje u stanu ili radionici, gde su mogućnosti za instant realizaciju mnogo veće. Kada mi se „spusti“ slika ili ideja, odmah je skiciram onako kako sam je dobila, a zatim počinjem da razrađujem detalje.

Kako su vizije koje dobijam često vrlo neobične, moram da budem maksimalno kreativna u pronalaženju rešenja koja će omogućiti da se komad zaista nosi. Važno mi je da zadržim originalnu sliku, ali i da postignem funkcionalnost i udobnost. Kada sve to oblikujem, kreće sama proizvodnja, ponekad izazovna, ponekad potpuno glatka, i ona često traži dodatne dorade i nova tehnička rešenja.

„Buku“ svakodnevnog života ne mogu potpuno da isključim, ali moj kreativni izvor javlja se upravo u momentima odmora, kada mi je potrebna samoća. Ipak, istina je da stvaram svuda: u avionu, vozu, automobilu… gde god ideja odluči da me pronađe. 🙂

Saveti iskusne modne dizajnerke: biznis i nadahnuće kao formula uspeha

Kako zaštititi svoj autorski dizajn (patent, intelektualna svojina) i koliko je to tebi bio izazov tokom razvoja brenda? 

Svoj brend UniUkiyo zaštitila sam odmah nakon što sam ga kreirala. Svaki model torbe je pravno zaštićen, i to za sva relevantna tržišta. Ta procedura je vrlo striktna i jasno definisana zakonom. Ipak, već sam videla „kopije“ dizajne koji nisu identični, ali dovoljno nadograđeni da postanu slični. To se, nažalost, često dešava, ali je i izazov koji prihvatam, dok advokati rade svoj deo posla mnogo preciznije nego što bih ja mogla.

Izazovno je, jer svako ko stvara želi da zadrži autentičnost. Teško je zaustaviti kopiranje i one koji se nazivaju dizajnerima, a zapravo koriste tuđe ideje. Inspiracija je jedno, ali originalna ideja mora da ostane autentična. Na kraju dana, svako odlazi na spavanje sa sopstvenim stvaralačkim sposobnostima, pravim ili lažnim, i duboko zna istinu o tome.

Tvoj marketing je jedinstven: ručni rad, ekskluzivnost, premium estetika. Kako biraš editorijale i modele, i koliko je važno da vizuelno građenje brenda bude „umetničko“?  

Jako sam srećna i zahvalna što u svom timu imam ljude koji nisu samo umetnici, već su posvećeni, individualni i autentični — baš kao i moj rad. Takva energija se prirodno prepoznaje i zaslužuje jedno drugo. Od izrade sajta, preko social media, do svih saradnika koji rade u pozadini, a koje publika nikada ne vidi — svaki od njih doprinosi celokupnoj magiji. Dinamika tog procesa mi je možda i najdraži deo stvaranja.

Modele i ambijente biramo prema „mood“-u kolekcije. Ne prema mom ličnom raspoloženju, iako se ponekad i to provuče, već prema celokupnom utisku: trendovima, bojama, energiji i poruci koju želim da pošaljem. Uvek mi je važno da estetika ostane što bliža umetnosti, jer je art suština svega što radim. Komercijalnost je prisutna tek onoliko koliko je potrebno da se pokaže multifunkcionalnost, dok ostatak ostavljam da govori priča dizajna, koji ove torbe istinski nose.

Na kraju, verujem da se najlepši radovi rađaju onda kada se spoje pravi ljudi, prava energija i jasna vizija. Sve ostalo dođe prirodno, u svom savršenom ritmu.

Kako vidiš balans između masovne vidljivosti brenda i ekskluzivnosti — Kako održavati osećaj „jedinstvenosti“ dok se brend širi i razvija?

To mi je uvek izazov kada o tome razmišljam. Trenutno ne želim masovnu proizvodnju, upravo da bih zadržala autentičnost, dok se tržište ne navikne na moj pečat koji kasnije može da preraste u veću, ozbiljniju priču. Custom izrada ima svoju posebnu čar, jer svakom modelu pristupam sa pažnjom i dubokim fokusom.

Za sada sam više na strani ručne izrade i manjeg broja komada, nego masovne proizvodnje. Novi modeli i ideje dolaze mi neprestano, u tome istinski uživam i tu mi je akcenat. Prodaja i potražnja dolaze prirodno, kao posledica kvaliteta, vizije i ljubavi prema svakom komadu koji stvorim.

Gde se danas mogu kupiti UniUkiyo torbe — koje ste kanale prodaje razvili (online, butici, saradnje)?  

Pored online prodaje koju već imam, stalno prilagođavam pristupe i biram samo one kanale koji imaju smisla za moj brend. Nisam ljubitelj „nametnutih“ načina i kanala, ali tražim balans koji čuva identitet UniUkiyo-a. Mnogo toga sam isprobala i nastavila da pratim, jer ne funkcioniše svaki način prezentacije za svakoga.

Ipak, ono što me posebno inspiriše jeste ideja da kroz svoje izložbe organizujem i pop-up prodaje, već od naredne godine. Ništa ne može da zameni trenutak kada kupac uživo proba komad, oseti sebe u njemu i vidi kvalitet izbliza. Taj neposredni kontakt, ta energija — to je nešto što online prostor nikada ne može potpuno da prenese.

Na kraju, uvek verujem da svaki komad i svaka priča pronađu svoj pravi kanal — u pravom trenutku i na pravom mestu.

Imala si revije na prestižnim mestima (NY, Pariz)  — kakvo je iskustvo izlaganja na takvim modnim nedeljama, i koliko je to promenilo tvoju percepciju brenda?

Kao što sam već napomenula, isprobala sam mnogo različitih pristupa, a iza mene stoje i brojne revije, naročito iz perioda kada sam kreirala odevne komade. To iskustvo je bilo presudno da se moj rad prepozna i da brend dobije svoju publiku.

Međutim, koncept sa torbama pripada nečemu intimnijem. Više verujem u manje, pažljivo kurirane izložbe, u blizak kontakt sa publikom, u trenutak kada svako može da probа torbu, da je oseti, da je „obuče“. Takvi događaji nose priču, stvaraju vezu sa brendom i, iskreno, postali su mi najdraži. U njima postoji atmosfera dostupnosti, topline i istinske razmene.

Tri puta sam bila deo NYFW-a — iskustvo koje je ogromno, nezamenljivo i zaista neprocenjivo! New York ima scenu koja pulsira i osvaja. Pariz nosi drugačiju energiju, možda čak snažniju za ono što sam tada stvarala, ali nimalo manje vrednu. Ipak, Njujork je grad koji obožavam; svaki dan u njemu je posebna priča i neiscrpna inspiracija.

Beograd, s druge strane, uvek ističem po jakim i sigurnim prijateljstvima, po porodici i najvećoj ljubavi. To su temelji koji mi daju snagu za sve što stvaram.

UniUkiyo Autentičnost kao odluka za život u ličnoj istini

Koja je ključna poruka koju želiš da tvoje torbe (i brend) prenesu ljudima koji ih nose?

Autentičnost je u tebi, i živi je hrabro i uvek budi i ostani svoj/ svoja, bez obzira šta “je trend”

Jer tako jedino možemo biti u svojoj apsolutnoj istini i nositi sve sto želimo na najbolji nacin , a još više važno, da živimo na način koji smo mi kreirali, bez nametnutih pravila 

U jednom razgovoru si rekla da lepota za tebe nije samo fizička — kako definišeš lepotu kroz svoj rad i svoj lični pristup?  

Lepota koju ja vidim uvek je energija koju osoba nosi u sebi, ono što stvara, pokreće i čini jedinstvenim. To me inspiriše, i u stvaranju i u druženju. A možda upravo zato što mnogo radim na sebi, znam da sve što živimo spolja zapravo odražava ono što nosimo unutra. I znam da to uvek može biti bolje, lepše i kvalitetnije.

Za sebe volim da kažem da “stvaram lepotu”, ne samo vizuelnu, već onu koja se rađa iznutra. Svako je nosi na svoj način, baš zahvaljujući onome što živi u njemu.

Moja omiljena je autentična lepota. Jer baš iz nje nastaju najistinitije priče i najveće stvari.

Kako brend UniUkiyo doprinosi prevazilaženju razlika između kultura, generacija, i različitih identiteta?

To je jedna od ideja, i tek predstoji njen pravi život. Živim na mestu gde su razlike među ljudima i njihovim kulturama ogromne, gde je raznolikost svakodnevica, i upravo to mi otvara prostor za potpuno nove projekte. Već spremam nekoliko vrlo zanimljivih koncepata koji će ovu temu, jedinstvenost, autentičnost i razlike koje nas čine lepšima, izbaciti još snažnije u prvi plan.

Koji su bili najveći izazovi pri preseljenju i vođenju dizajnerskog brenda iz Njujorka — bilo da su to logistički, finansijski ili kreativni problemi?

Zapravo, moje preseljenje je napravilo prekretnicu i veliku promenu u više pravaca, pa tako i u kreiranju brenda i samom pristupu dizajnu. U Srbiji sam stvarala odevne kolekcije pod svojim imenom, i danas bih neke stvari sigurno uradila drugačije, ali to je bio važan deo mog puta.

U Njujorku sam, upravo tokom pandemije, prešla na dizajn UniUkiyo torbi. Tada sam napravila i trademark i zaštitila svaki proizvod. Izazovi su mi sa torbama daleko manji jer radimo custom izradu, dok je sa odećom proces bio kompleksniji, veličine, boje, konstrukcija… a mnogi modeli su bili toliko unikatni i puni ručnog rada da njihova masovnija proizvodnja nije bila izvodljiva bez sopstvene radnje i ozbiljne manufakture, što tada nisam imala.

Da budem iskrena, autorska moda se u tom periodu u Srbiji gotovo nije ni primećivala, što me je kao dizajnera sputavalo i kreativno i profesionalno.

A onda dolazi Njujork, scena koja autorsku modu obožava i iskreno podržava, bez obzira na to da li si veliko ime ili tek gradiš svoje mesto. Ako im je nešto lepo, kvalitetno i zanimljivo, oni nemaju ograničenja, ni u glavi, a onda tek ni u budžetu.

Spoznaje, pristupi stvaranju, kao i način na koji se vrednost definiše i plaća, ovde su potpuno drugačiji. I ponekad imam osećaj da još uvek učim i upoznajem taj deo, ali upravo u tome postoji i lepota, jer vrednost ovde zaista dobija svoje pravo mesto.

Gde vidiš UniUkiyo za pet godina? Imaš li planove da proširiš liniju (npr. odeća, aksesoari) ili istražiš nove tržne segmente?

Ja sam otvorila prostor za sve mogućnosti, sve dok podržavaju moju estetiku, pristup dizajnu i način na koji stvaram. Menjam se, rastem, pa se samim tim menja i sve oko mene, i zato verujem da je svaki pravac opcija.

I dalje volim da crtam i osmišljavam nove odevne komade. I svaki put primetim jednu istu stvar: liniju koja povezuje sve što sam radila kroz godine.

To je onaj neizbrisivi trag, autentični dizajnerski identitet koji svaki modni dizajner mora da ima.

Zato, videćemo šta će budućnost doneti. Ja je dočekujem otvorena. UniUkiyo vidim već sutra sa još većim uspehom, većim protokom i mnogo snažnijim prisustvom, a kroz pet godina, kao priču koja je izrasla upravo onako kako sam je oduvek osećala.

Imaš li neostvareni kreativni san (revija, kolaboracija, projekat) koji biste želeli da ostvarite, a još niste? (sem toga da mene obučeš i stilizuješ za koncert i fotkanje :))) )

Tebe ću prvom prilikom kad god bude trebalo! :))  (izvini Marina, ostavila sam ipak ovo a na meni je da nađem povod i način da zatreba, prim. autora 😀 )

Iskreno nemam.. čini mi se da sam dobila više nego sto sam i sama mogla da zamislim, i taj tok sam ja samo pratila kao deo mog puta..šanse jesu tu na svakom koraku, ali nije svaka za ono sto ja radim, i to sam naučila iz mnogo pogrešnih izbora sto kroz kolaboracije, izlaganja i bilo kog načina prezentacije.. sada sam više za to da sačuvam energiju za prave stvari i prave načine kojih će sigurno biti. 

Marina Mićanović: UniUkiyo kao segment iskazivanja kreativnosti koja se napaja iz života

Kako održavaš autentičnost i mentalnu stabilnost dok vodite kreativni biznis?

Da li imaš rituale za inspiraciju, punjenje baterija (meditacija, ples, putovanja…)?

Kako je ples (tango) oblikovao tvoj pogled na modu i dizajn — i da li i danas plešeš i crpiš snagu i strast iz toga?

Staviću ova tri pitanja u jedno 🙂 

Kreativno stvaranje mi je uvek bilo na prvom mestu, dok momenat biznisa pokreće stvari na drugoj strani, koju ja i dalje upoznajem, ali kroz individualni pristup baš za ono što radim. Postoje osnovne postavke tog biznisa kroz planiranje i projekcije, ali priznajem da nisam najveštija u tome — učim, i kako se novi pristupi menjaju, tako se i ja menjam sa njima.

Balans između svega toga i mog ličnog života ponekad ne postoji, jer stvaranje je moj lični život isto. Nekad mi treba pauza od tog ekstremnog rada, a nekad ne želim da prestanem koliko uživam u tome.

“Ples ljubavi” malo nadomesti taj deo, podseti me da razmena i opuštanje mogu doći kroz jednostavnost i pokret, i to itekako utiče na moj nervni i ćelijski sistem.

Ples je posebna priča za mene — i više je od priče. Ja bih rekla da je kao jedna predobra knjiga koja se čita sa uživanjem, a iz nje itekako crpim inspiraciju za sve. Plešem kad god osetim da mi je potrebno, iako mi tango scena nije omiljena ovde u New Yorku. Zato moj Beograd ima to nešto, i kad god sam tamo, koristim priliku za najbolje plesove.

Šta bi poručila mladim dizajnerkama i kreativcima iz Srbije i regiona koji žele da „preko okeana“ ili uopšteno da izgrade brend?

Da se ne plaše da pokušaju, jer uvek postoji mogućnost da uspeju, naravno, ako to iz srca žele. Da ne odustaju, jer to je kao kada gradiš odnos sa partnerom: nije uvek idealno, ali ideja nije da se sve prekine zbog nečega što nam se ne sviđa kod druge osobe. Najlakše je otići, a tada ni ne znamo šta bismo mogli da propustimo.

Sa druge strane, svako naše ulaganje i upornost da idemo dalje i da nešto uspemo, samo po sebi je uspeh, upravo zato što nismo odustali.

Naravno, uvek dobijamo jasne znakove kada nešto nije „tajming“ ili nije naše. I to se može pustiti, ali uz obavezno posmatranje sebe pre svega, jer najvažniji je osećaj u telu koji imamo i način na koji nas nešto budi iznutra. Tamo su svi odgovori.

I na kraju: koji je tvoj omiljeni komad iz poslednje kolekcije UniUkiyo i zašto?

Jaooo, to mi je uvek najizazovnije pitanje, jer mi je svaki moj dizajn omiljeni na svoj način. Ali ako bih baš morala da izdvojim jedan, to bi bila torba sa rukavima — komad koji je i jakna i torba, a može biti i samo torba. Koncept je neverovatan i zapravo savršeno prati sve ono što radim i u šta verujem.

I svaka izgleda potpuno drugačije u zavisnosti od boja, što joj daje posebnu čar i karakter.

U suštini — svaku volim, svaka ima svoju priču i nastala je u drugačijim okolnostima. 

I ja volim tebe Marina i sigurna sam da će te posle ovog divnog intervjua još mnogi spoznati i zavoleti. Hvala ti što si u mojoj orbiti života svojom kreativnošću i lepotom!

POGLEDAJTE GALERIJU SLIKA (Fotografi: Petar Pavlov, Ilija Ristić, Nebojša Perković for UniUkiyo copyright Marina Mićanović trademark, copyright obrada Aska Media)

: