Marija Stojiljković Royal Nanny Agencija: Od Borbe sa Rakom do Liderstva u Brizi o Deci
Kada govorimo o inspirativnim pričama žena koje su sopstvenom upornošću i strašću promenile ne samo svoj, već i živote mnogih drugih – Marija Stojiljković je ime koje se izdvaja. Osnivačica Royal Nanny Agencije, liderka u oblasti profesionalne brige o deci, žena koja je život posvetila podizanju standarda u ovoj profesiji, ali i neko ko je iz lične borbe izašao jači nego ikada, za portal Aska Media podelila je svoju nimalo laku životnu priču i borbu sa kancerom koja je danas iza nje. Čast mi je što je intervju sa Marijom upravo prvi na ovom portalu, jer zadire u niz izazova sa kojima se čovek sreće-kao biće i kao neko ko se bavi svojim biznisom. Nadam se da će i vama biti inspirativna kao i meni.
Marija Stojiljković – Vizionarka iza Royal Nanny Agencije
Kada se spoje dugogodišnje iskustvo, posvećenost radu s decom i nepokolebljiva strast za podizanjem standarda u brizi o najmlađima, nastaje nešto izuzetno. Upravo takva priča stoji iza Marije Stojiljković, osnivačice Royal Nanny Agencije – prestižne platforme koja redefiniše profesionalnu negu i vaspitanje dece.
Sa iskustvom rada u različitim kulturama, od Evrope do Bliskog Istoka, Marija je iz prve ruke videla koliko je važno imati obrazovane, obučene i posvećene dadilje koje nisu samo čuvari, već i partneri roditeljima u odrastanju njihove dece. Royal Nanny Agencija je rezultat te vizije – mesto gde se spajaju profesionalizam, poverenje i brižan pristup vaspitanju.
Marija nije samo preduzetnica i vizionarka, već i hrabra borac protiv raka dojke. Njeno iskustvo sa ovom teškom bolešću donelo joj je novo razumevanje života, još veću posvećenost misiji osnaživanja žena i dodatnu snagu da nastavi da gradi nešto što ostavlja trag – kvalitetnu, profesionalnu i pažljivo selektovanu mrežu dadilja koje su podrška porodicama širom sveta.
Kako izgleda njena misija, kakve izazove je prošla na svom putu i šta svaka porodica treba da zna kada je u pitanju izbor dadilje? O tome i mnogo više, saznajte u ovom ekskluzivnom intervjuu.
U ovom ekskluzivnom intervjuu, Marija govori o:
- Svojoj borbi sa rakom dojke – kako je promenio njen pogled na život, posao i prioritete.
- Nastanku i viziji Royal Nanny Agencije – kako je iz ličnog iskustva prepoznala potrebu za profesionalnim dadiljama i šta je inspirisalo njenu misiju.
- Izazovima sa kojima se susretala – kako je izgledao put od prvih koraka u preduzetništvu do kreiranja brenda kojem roditelji širom sveta veruju.
- Snazi žena – zašto je podrška, obrazovanje i osnaživanje ključno za profesionalni razvoj i emotivnu stabilnost svake žene.
Od suočavanja sa bolešću do izgradnje jednog od najpoznatijih brendova u oblasti brige o deci – Marijina priča je priča o otpornosti, ljubavi i nepokolebljivoj želji da svet učini boljim mestom.
📖 Pročitajte intervju i inspirišite se pričom žene koja nikada ne odustaje!
Aska
O ŽIVOTU, PUTOVANJIMA I ISKUSTVIMA
Tvoj život je ispunjen putovanjima i upoznavanjem različitih kultura. Koji trenutak sa nekog putovanja pamtiš kao najtransformativniji za tebe?
Kada putujemo, izlazimo iz naše zone komfora, upijamo mirise, ukuse, zvukove, jezik, kulturu. Sve ovo utiče naše poimanje sveta i proširuje naše vidike. Sa svakim novim putovanjem, čovek se menja, ulaže u sebe, stiče nova poznanstva, iskustva, upoznaje druge kulture, ali i sebe u novom okruženju.
Trenutak transformisanja tokom putovanja dugo godina, u mom slučaju, upravo tako, iz mesta u mesto sam se donekle menjala ali zemlja koja je dominatno uticala na mene jeste Japan. Nisam ga posetila na nekoliko dana, turistički, već ga sveukupno upoznavala tri godine. To je kultura koja se drastično razlikuje od naše poput nekog našeg polariteta ali je najjači odjek imala u meni, najbrže dovela do introspekcije a samim tim i transformacije.
Doživljaji i slike odatle su i dalje jako prisutne i žive u meni, sve je to probudilo moj unutrašnji svet a i dotadasnje poimanje sveta u širem kontekstu. Japan u srcu.
Šta si naučila o sebi kroz život u različitim zemljama i susret sa različitim mentalitetima?
Naučila sam da je tako divno pripadati jednoj, staroj, autentičnoj kulturi, ali je ogromno bogatstvo učiti o različitim kulturama i mentalitetima. To preplitanje me je oplemenilo, pojačalo identitet I integritet da se zauzimam za svoje i bivam što reprezentativnija u svetu.
A na koje sve načine sam učila:
*naučila sam da razumem različitosti
*međukulturalni dijalog razvija empatiju i toleranciju
*putovanjem se razbijaju stereotipi i predrasude
I upravo je moj odgovor da je susret sa raznim kulturama značajno uticao na moj lični razvoj. Kroz izlaganje drugačijim kulturnim normama, dolazilo je do širenja mojih uvida, uvek me je to podsticalo na razmišljanje ustaljenih okvira otvarajući vrata za lični rast i razvoj.
Da li je postojao trenutak kada si osetila da se negde na svetu u potpunosti uklapaš, ti kao Marija Stojiljković?
To se u mom bogatom avanturističkom opusu dosta puta desilo, a da su to neke čak jako udaljene zemlje kulturološki potpuno različite u kojima sam mislila da baš nista zajedničko neću imati. Meni su ljubaznost, mir, poštovanje kao i moja sličnost radnoj etici umnogome prijali i na neki čudan način pokazala da sam tamo svoj na svome. Možda je duša u prethodnom životu živela na tim prostorima.
Kako su te izazovi i iskustva u inostranstvu oblikovali kao osobu, ženu i preduzetnicu?
Izuzetno su uticali na mene. Višegodisnji rad u multikulturalnom okruženju otvorilo mi je prijatnost ka tome i jedino ispravno, otvorilo me je ka svetu, ka različitom mišljenju, potrebama, razumevanju istih , na osvrtu ka čoveku I njegovoj duši blagorodnoj ma kojoj kulturi pripadao – to primenjujem danas i u životu i u poslu.
O IZAZOVIMA SA KOJIMA SAM SE SUSRETALA KAO ŽENA I POSLOVNA ŽENA
Kako je izgledalo tvoje profesionalno putovanje – od prvih poslova do osnivanja Royal Nanny?
Bavila sam se dečjim pozorištem studirajući srpsku književnost. Knjige, smotre recitatora na Republičkim takmičenjima, učestvovanje na internacionalnim I domaćim pozorišnim festivalima, vodjenjem programa, govori o artističkoj prirodi slobodnog duha željnog izražaja.
Od 2012. godine više puta odlazim za Valensiju sa namerom da tamo i ostanem da živim. Međutim, tamo dobijam novu, jedinstvenu priliku za život i rad u okruženju intelektualne elite, gde dobijam zadatak da putujem kuda i ta porodica zbog njihovog posla, a da ja budem zadužena za organizovanje života njihovoj deci, uključujući praćenje edukacije, radionica, pravljenje planova dadiljama, zakazivanju raznih instruktora, tutora priznatih u svetu, zatim organizujuci teatar i kreativne aktivnosti deci ali i deci sa kojima smo dolazili u kontakt.
Moj posao je bio izuzetno dinamičan, upoznala sam pregršt poznatih u svetu, običnog lokalnog divnog sveta ma gde bih putovala jer bih uvek imala vremena za sebe i istraživanje lokalne kulture. Imala sam česte odmore na kojima bih samostalno opet putovala.
Nakon povratka iz Japana, počela je transformacija u meni, potreba da se pounutrim, vratim sebi i osnujem Royal Nanny i time bacim sidro. Na neko vreme. 😉
Koje prepreke si kao žena preduzetnica u Srbiji i svetu morala da savladaš?
Prepreke su bile samo u mojoj glavi.
Bojazan da u Srbiji neću imati susret sa ljudima koji mogu i žele da prihvate agencijske usluge čuvanja dece, kako to lagano u svetu funkcioniše. Pomisao da mnogo žena u Srbiji izbegava agencijske usluge misleći da će stvar rešiti angažovanjem komšinice, instruktorke, nečije sestričine koja voli decu itd. I to i jeste tako, ima toga, ali se često događa da se u praksi te preporuke pokažu nepodobnim upravo jer se tim ženama niko nije pozabavio i ne stoji kao medijato.
Nepodobno pristupanje čuvanju deteta, slabe ostale veštine, pokažu se dosta manjkavosti i u tim relacijama dolazi do razilaženja nakon čega stupamo na scenu – mi.
Na kraju sve te mame postanu naši klijenti jer shvate da je ipak jako važno ko im čuva decu makar malo više uložili.
Da li smatraš da su žene u preduzetništvu i dalje u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce?
Da, preduzetništvom u Srbiji dominiraju muškarci. Uloga žena u preduzetništvu je nedovoljno iskorišćena. Rodni jaz se javlja i u pogledu sektorske strukture preduzetništva žena i muškaraca – žene se češće okreću trgovini i sektoru usluga, a muškarci, sektorima saobraćaja i građevine, po nekoj statistici.
Šta bi Marija Stojiljković savetovala mladim ženama koje žele da grade karijeru, a koje se suočavaju sa sumnjama i strahovima?
Da se dobro informišu po pitanju benefita i faktora rizika u oblasti željenog delanja i samostalno procene imaju li kapacitet na se nađu na rukovodećoj poziciji. Potreban je je i racionalni stav i hrabrost, a onda se stvari dešavaju svojim tokom, kao kad naučimo da plivamo, nije lako, ali je lepo.
BORBA SA RAKOM DOJKE – SNAGA I LEKCIJE
Kada si saznala dijagnozu raka dojke, šta je bila tvoja prva misao?
Zaleđenost. Mir. Stanje šoka. A sutradan sam odreagovala sa svim strahovima koji su mogli da se pojave jednoj ženi, partnerki, samostalnoj preduzetnici. Ali Bog je imao rešenje za sve.
Kako si se nosila sa emocijama, strahom i neizvesnošću tokom lečenja?
Bilo je jako teško. Smenjivale su se emocije hrabrosti – mog prirodnog stanja, vedrine duha, borbenosti i uvreženih strahova od smrti, opstanka ličnog i preduzetničkog, promena u telu i na telu, težina da objašnjavam ljudima, vođenje sastanaka nakon primljene hemioterapije ili zračenja, tuge koja se slivala i vere u bolje sutra i u sopstvenu transformaciju.
Da li si u tom periodu pronašla snagu u nečemu ili nekome ko te je posebno motivisao?
Motisivala me je porodica, nekolicina čarobnih prijatelja i dve poslovne saradnice istaknute duševne lepote.
Kakvu si podršku imala tokom tog perioda i koliko ti je značila?
Ponekad jako veliku ponekad ništavno malu. Bilo je dana potpunog osamljivanja, učenje “na strašnom mestu stati i ostati “.
Bilo mi je potrebno da se suočim sa tim silnim bolima i strahovima, a tu već ne možemo da “povedemo” ikoga, ništa ne možemo drugo do ostati sa samim sobom. To je mesto isceljenja.
Šta te je najviše iznenadilo kod tebe same tokom procesa lečenja i oporavka?
Snaga volje da se borim, izlazim, vodim posao, ali i hrabrost da o tome govorim sa pravim ljudima, što ranije nisam umela, da tragam za izvorima olakšanja.
Imala sam podršku sa edukacijske, iskustvene grupe geštaltista sa kojima se edukujem i rastem. Umeli su da me slušaju, podrže, stvore mi bezbedno mesto gde sam vise puta mogla da glasno govorim o svom bolu I da budem pravilno shvaćena. Ta grupa je neprocenjivo blago, a došla mi je u životu istovremeno sa dijagnozom. Život je čudo. A kako ne samo moj, s tim u vezi ističem naslov knjige Irving Polstera “život svakog čoveka je vredan romana”.
Kako se promenio tvoj pogled na život posle ovog iskustva?
Tvrdim da postoji život pre karcinoma i nakon lečenja jer bolest dolazi kao opomena. Važno je da svako pronađe svoj način da se nosi sa emocionalnim i fizickim promenama koje ova bolest donosi. Nakon pobede bolesti, uvela sam rutine da bih zdravlje dugoročno poboljšala i očuvala.
Fizički sam aktivna, vežbam, uravnoteženo se hranim, ležem na vreme, svela sam stres na minimum.
Konačno sam sebi prioritet – to je najveća promena koja se u meni desila!
MOTIVACIJA, SNAGA I POGLED U BUDUĆNOST
Koji su tvoji unutrašnji izvori motivacije – šta te pokreće čak i kada je teško?
Vera da ću živeti svoju misiju na ovozemaljskom putu, baš onu zbog koje me je Bog stvorio i poslao na ovaj svet i jos mi dao drugu šansu. Bilo bi glupo da to izneverim.
Kako sada gledaš na izazove i stres u poslu i životu, u odnosu na pre?
Kao što rekoh, sebi dajem prioritet po pitanju zdavlja, umirila sam um, uzdrhtalu, svagda užurbanu dušu koja je živela hraneći se kortizolom. Sada dosta toga drugačije funkcioniše u mom sistemu, jer sam se ja presložila i to je moj najveći uspeh. Svako ko iole radi na sebi zna koliko je to mukotrpan proces.
Da li imaš neku poruku za žene koje se suočavaju sa sličnim životnim izazovima?
Da nikada ne odustaju!
Da se bore za sebe i svoje zdravlje ma koliko teško izgledalo trenutno.
Da im je život dat sa namerom da spoznaju sebe i svoju vrednost, a ne da traće život u pogrešnoj energiji ili još gore sa pogrešnim ljudima, na pogrešnim radnim mestima.
Šta za tebe danas znači sreća i ispunjenost?
Biti zdrav u telu, duši i umu. Zdravorazumno donositi odluke; živeti svoju slobodu čak i u paru; pravilno birati aktivnosti i ljude.
Raditi posao koji voliš i učiti o stvarima koje te ispunjavaju.
O PORODICI, BALANSU I LJUBAVI PREMA ŽIVOTU
Koliko su ti porodica i bliske osobe pomogle da ostaneš snažna?
Jako. Bolest se tiče upravo i porodice i bliskih ljudi i utiče i na njih, pa su sve vreme uključeni i brinu. Oboleli kao da ima veliku odgovornost i prema njima da što pre ozdravi.
Koji su mali, ali važni trenuci u svakodnevici koje sada više ceniš nego ranije?
Balans se dogodio. Posle ovoga sve je drugačije i bolje. Ne dozvoljavam da živim pod kortizolom, ne stresiram se zbog trivijalnih stvari, ne živim po ustaljenim obrsascima i šemama koje me čine nezadovoljnom, ne namećem sebi prejak tempo, blagodarim životu i živim ga sa vise smisla, više osvrta na sebe i drage ljude, poštujem mir u duši više od svega na svetu.
Kako sada balansiraš između posla, porodice i ličnog vremena?
Evidentno je da oko polovine preduzetnica oseća jasan vremenski konflikt koji se odvija u korist posla (na kom se provodi previše vremena), a na štetu porodice, prijatelja, a posebno ličnih aktivnosti dokolice. Ja sam ranije i vikendima bila aktivna u vezi posla, sada ne.
Bolest mi je došla kao lekcija koju sam napamet naučila i vikendima nipošto ne radim, odmaram, uživam sa svojim bliskim ljudima, putujemo, uglavnom sam jako lepo izbalansirala posao i privatno. Zadovoljna sam i zahvalna.
Ako bi mogla da pošalješ poruku sebi iz prošlosti, pre svih izazova, šta bi rekla Mariji od pre 10 ili 20 godina?
Ima jedna dobra, stara izreka:
Marija Stojiljković, stara izreka
“Oni koji ne uče iz prošlosti, osuđeni su da je ponavljaju.”
Zaista je tako. Svi bismo trebali da povremeno analiziramo ličnu prošlost kako bismo uvideli gde smo sada i koje greske vise ne bismo ponavljali.
Sebi mlađoj poručila bih:
Da se opusti, ne pokušava da kontroliše sve- to je posao za mnogo veću silu od nas. Da prihvati i svoje negativne emocije, da ih ne potiskuje, ignoriše već obuhvati i prihvati.
Da konačno prihvati sebe baš takvu kakva jeste u svoj raznolikosti koja je divna.
Da ne umanjuje sebe radi uklapanja niti pati ukoliko nešto ne zna.
Hvala mudrosti i zahvalnosti u ovim lepim, zrelim godinama.
- Zdrava komunikacija – Ključ za bolje međuljudske odnose i unutrašnju ravnotežu
- Intervju: Aleksandra Petrovski – „Gaćoslav“ i „Mrežoslav“ kao prevencija i lekcija
- Srebrne Minđuše: Više od nakita – Izraz vašeg stila i ličnosti
- Poštovanje starijih u srpskoj tradiciji: Od mudrosti do zapostavljanja
- PROFI MAMA KONFERENCIJA 2025: Balansiranje tradicije, savremenih saznanja i izazovi roditeljstva
