U čemu nam može pomoći life coaching odnosno – razvoj ličnih veština

U čemu nam može pomoći life coaching odnosno – razvoj ličnih veština

Živimo u vremenu u kome smo opismenjeni u mnogim sferama, ali smo psihološki govoreći relativno nepismeni ili da kažemo – nedovoljno pismeni.

Stabilne lične veštine nisu  jedna od veština koja se traži kao opšte podrazumevajuća na CV-ju, kao što su znanje stranog jezika, poznavanje rada na računaru ili B kategorija za vozače.

To je veština o kojoj se mnogo priča u poslednje vreme, vreme tranzicije celokupnog čovečanstva na jedan, zaista se nadam, razvojno viši nivo.

Dostupni su nam brojni kursevi i edukacije po veoma visokim cenama iz raznih bombastično nazvanih tehnika kao što su TA. REBT. KBT, NLP…

Tu su besplatni webinari koji obećavaju „iskonsku promenu“, ali tek nakon plaćenih radionica, otvorene tribine psihološke branše koje su ispunjene nerazumljivim terminima struke, bez konkretnih koraka i akcija neophodnih za istinsku i dubinsku promenu u čoveku.

U moru tih „ponuda“ kada dođemo do „izazova u životu sa kojima ne umemo da se nosimo“- okrećemo se ili empatičnim prijateljicama ili psihoterapeutu (ako imamo volje i novčanih sredstava za to).

Vrlo sam se slično osećala u deceniji mojih 40-ih…Život je tekao, formirao se sadržajno oko nekih meni bitnih elemenata koje sam smatrala značajnim (partnerstva, dece, posla, prijatelja) ali sam, iako sa ostvarenim najbitnijim životnim targetima, i dalje osećala neku prazninu…

Sada znam da je praznina bila „zvono“ mog autentičnog bića da nisam ispunila svrhu i da nisam odigrala Dar…

Ova kolumna će biti moj ples po notama tog dara, zato hajde da pričamo.

Ono što sam znala o psihologiji čoveka a slobodno smem reći i nauci duše (pre svog ličnog rada i evo već trogodišnje edukacije) bilo je malo, površno, nejasno i teško primenjivo…Onoliko koliko nam psihologija nudi kroz osnovne postulate u udžbeniku srednje škole i onoliko koliko smo sami skloni čitanju self-help literature koja više spada u popularnu nego u naučnu kategoriju.

Verujem da, u tom trenutku, velika većina nas ima sličan kvantitet uvida u ta (sa)znanja osim ako nisu nastavili školovanje putem nekih fakulteta humanističkih nauka…

Danas smo svesni da bez osnovnih uvida u to ko smo, kako funkcionišemo u odnosima i životnim izazovima, ne možemo da preskočimo prepreke života i ostvarimo osećaj zadovoljstva i ispunjenosti.

Zato, na samo nama znane načine, trudimo se da RAZUMEMO.

To je upravo početak nase lične priče, da razumemo ko smo, čemu težimo, da li nas ispunjava ili ne ispunjava postavljeni cilj naše težnje i kako dosegnuti pravu rutrinu koja će nam dati osećaj ispunjenosti, čak i kada nisu sve perle na ogrlici života na broju.

Time se upravo možda da dodamo bavi životni trener (life couch) i, u zavisnosti od tehnike ili pravca za koji je edukovan, može nam ponuditi različite uvide, a zatim i alate kako da osvestimo nesvesno i dosegnemo svoj puni potencijal.

Marija Lazarević,  godište 1978.

Rođena, školovala se i živi u Kragujevcu. Ekonomista i psihodinamski integrativni coach na trećoj godini edukacije. Profesionalno ostvarena u marketingu i bankarstvu.

Mama dva dečaka od 16 i 13 godina, supruga, sestra  i prijatelj pre svega.

Zaljubljena u putovanja, dobre knjige, stari antikvarni nameštaj i psihologiju.

Voli ljude i sebe određuje u kategoriju „doživotni tragač“.

Veruje u čaroliju Života i Prestano Promenu…Zahvalna na postojanju.

Kontakt telefon: +381677625500

Related
Bezbednost dece na internetu

Kako osigurati bezbednost dece na internetu

Moderni roditelji suočavaju se s nizom izazova koji se razlikuju od onih s kojima su se suočavali prethodne generacije. Ovi izazovi proizlaze iz brze tehnološke transformacije, promena društvenih normi i novih oblika komunikacije i interakcije. Evo pregleda glavnih izazova modernog roditeljstva i faktora koji narušavaju bezbednost dece danas, posebno bezbednost dece na internetu.

Strah kod dece i kako se nositi sa njim

Kod dece predškolskog uzrasta, strah je intezivna i česta pojava. Deca u ovom uzrastu imaju bujnu maštu pa je, često, teško utvrditi da li je strah realan ili imaginaran.

Prvi strahovi se javljaju oko šestog meseca života.

Bitno je na vreme prepoznati dečje strahove i raditi  na razvoju samopouzdanja i sigurnosti kod dece.

Comments

What do you think?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *